Поводом 15. септембра – Дана српског јединства, слободе и националне заставе данас је у манастиру Савина служен парастос родољубима из Боке, који су животе положили на олтар отаџбине у Балканским и Првом свјетском рату.
Конзул Републике Србије у Херцег Новом Зоран Дојчиновић, казао је да их на Савини уједињује и спаја славна прошлост, те да је застава тробојка један од симбола којим се српски народ поноси.
-Српска војска је носећи тробојку на данашњи дан прије 103 године извршила пробој Солунског фронта што је назначило и убрзало окончање Првог свјетског рата на читавом европском континенту. Тај велики војнички успјех представља дио побједе која је донијела мир и слободу читавој Европи. Јуначка српска војска је у својим редовима имала више хиљада бораца из Боке Которске и Црне Горе. Носећи заставу као симбол наших побједа у силовитом пробоју за мање од два мјесеца након пробоја Солунског фронта ослободила је Србију, Црну Гору али и друге поробљене земље, казао је Дојчиновић и истакао да српски народ и данас даје допринос бољој будућности и развоју човјечанства са својим истакнутим научницима, умјетницима, али и спортистима са јасном жељом за општи напредак мир и бољом будућношћу за све људе на свијету.
-Иако се данас суочавамо са бројним изазовима будимо достојни својих предака. Нема виших и важнијих вриједности од јединства и слободе за коју су се наши преци борили и за коју ћемо се борити у будућности-поручио је Дојчиновић.
За Мирка Мустура, предсједника УО Матице Боке, данашњи дан је прилика да се присјетимо и одамо почаст Бокељима добровољцима који су се борили под тробојкама српске и црногорске војске у Балканским и Првом свјетском рату.
-Велики број родољуба Боке од Паштровића до Суторине дао је значајан допринос у борби за ослобођење и уједињење за крст часни и слободу златну. Многи од њих оставили су своје животе на том славном путу. Долазили су директно, ступали у добровољце, напуштали аустроугарску војску и прикључивали се својима, долазили су преко океана из Јужне и Сјеверне Америке или из руског заробљеништва и заједно са добровољцима из других наших крајева, бројем од 25.000 попунили и ојачали Прву и Другу српску армију. На данашњи дан те двије армије пробиле су Солунски фронт и више ништа није могло да заустави војну пропаст централних сила, прво Бугарске а потом врло брзо и главних чланица Аустроугарске и Њемачке, казао је Мустур и да поред добровољаца који су непосредно учествовали у борбама с поштовањем мора да спомене наша два угледна суграђанина: Мирка Комненовића и Шпира Познановића, „људе који су сво своје знање, енергију и патриотизам уложили у организовање прикупљања и довођења добровољаца, прво у Београду па онда и на Солунски фронт“.
-И зато када се спомене Цер и Колубара, страдање цивила у Мачви, одбрана Београда, херојска борба код Мојковца и аустроуграски јуриш на Ловћен и прво рушење Његошеве капеле, голгота преко Албаније, исцјељујући Крф и тужно Видо, и славни почетак ослобођења који данас обиљежавамо, сјетимо се добровољаца из Боке који су се најчасније одужили свом народу, поручио је Мустур.
По ријечима предсједника СО Херцег Нови Ивана Отовића, данас се прославља пробој Солунског фронта али и јединство народа који је без обзира на данашње границе повезан јер има заједничко историјско сјећање и наслијеђе које нико не може да одузме:
-Ово је важан датум и срце ми је пуно када видим да смо се данас окупили у овоме броју. Пробој Солунског фронта није био само да би се ослободила Србија и Срби, него да би сви народи у тада поробљеној Европи имали могућност да живе слободно у својим земљама. Срби су ти који су запалили искру слободе, који су први побиједили на Колубари и Церу. Они су дали велики допринос да се сломе централне силе. Ми смо поносни на чињеницу да смо као дио српског народа дали велики допринос. Бока, Паштровићи као и остатак данашње Црне Горе су мјеста одакле су долазили бројни добровољци. Они су заједно са српском војском, војском Краљевине Србије јуришали на Солунском фронту. Ми морамо да знамо каква је била та српска војска, која је прошла албанску голготу. Многи су их отписали, али ти живи мртваци су на крају васкрсли. Васкрсли су не само себе, већ и српску државу и државотворност. Ми смо ти који то треба да баштинимо. Требамо да одолијевамо свим притисцима, казао је Отовић. Он је истакао да су прошлогодишње литије показале да у српском народу постоји та нит да се брани оно што је свето, идентитет и историја.
-Колико год да нас јака сила напада ми не дамо на себе. Без обзира на политичке и идеолошке разлике ми се морамо окупити око наше заставе. Морамо да будемо свјесни да ако нисмо заједно и ако смо разједињени лако ћемо бити плијен страним завојевачима. На нама је да водимо рачуна о оним интересима који су универзални који нас једино могу очувати. Ми овим не угрожавамо никога него само не дамо на себе. Чувамо оно наше, за нас и за наше потомке, закључио је предсједник СО Херцег Нови.
У пригодном програму на платоу код споменика приказана је српска војничка униформа из Великог рата и пуковска застава која је ношена приликом пробоја Солунског фронта. Скупу је присуствовао министар савјетник у Амбасади Републике Србије у Подгорици Мићо Роговић и потпредсједник Општине Котор Синиша Ковачевић.
Организатори Дана српског јединства слободе и националне заставе су : Коло српских сестара, НВО Матица Боке, НВО Српски Соко, СКПД Просвјета, ФК Обилић, НВО Карађорђе, Витезови Св. Стефана, НВО Ми знамо ко смо и НВО Ризница старих умјетничких заната и вјештина. Покровитељ је Генерални конзулат Републике Србије у Херцег Новом.
