Поводом Дана примирја у Првом свјетском рату, у знак сјећања на 11. новембар 1918. године, представници Амбасаде и Генералног конзулата Србије у Црној Гори, Општине Херцег Нови, Општине Котор, као и невладиних организација: Матица Боке, Коло српских сестара, Српски соко, Просвјета, Карађорђе, Друштво за архиве и повјесницу херцегновску, и Витешко друштво Свети Стефан, положили су данас вијенце на споменик стријељаним добровољцима и родољубима, код манастира Савина.
Конзул Републике Србије Мићо Роговић је казао да су прије два мјесеца на овом часном мјесту у манастиру Савина обиљежили 15. септембар дан пробоја Солунског фронта:
– Тај дан 1918. године српска војска у којој су били и представници свих народа из цијелог региона, послије повлачења у којој је значајно помогла црногорска војска, са територије Србије у голготи која није забиљежена у историји ратовања – почела је пробијање Солунског фронта. Тог дана 62 000 војника једне државе почели су пробој Солунског фронта предвођени генералом Депеом. Српски војник, преко ноћи постао je један од најбољих, најхрабријих и најистрајнијих војника, коју је француски генерал заједно са својом воjском предводио. Солунски фронт су пробили за седам дана. Тиме је почео крај Првог свјетског рата… Српска војска је за непуних 45 дана прешла и ослобађала територију од Солуна до Београда… Капитулирала је Бугарска која је била на страни окупатора… Српски војници и припадници савезничке војске марширали су и 17 часова дневно, док су 10. новембра француске трупе прешле Дунав и кренуле у поражавање мађарске војске.
С обзиром на највећи и неочекивани губитак на Солунском фронту, њемачка команда је била поражена и на другим фронтовима и принуђена да на данашњи дан 1918. потпише примирје. Ово је дан поноса због свега што су урадиле војске савезничких снага за вријеме Првог свјетског рата, али и дан бола и туге, за великанима који су животе положили за будућност својих потомака, поручио је Роговић.
Предсједник СО Херцег Нови Иван Отовић подсјетио је да је 11. новембра потписан споразум који је означио капитулацију Њемачке у Првом свјетском рату. Истакао је да је српски народ претрпио огромну жртву у том али и у Првом и Другом балканском рату када је поново страдао.
-У оба та рата бројни добровољци из Боке, Паштровића и осталих крајева Црне Горе узели су оружје и ступили у српску војску. Данас се сјећамо свих њих. Можемо отићи и даље у прошлост. И у Првом српском устанку многи Бокељи су се прикључили Карађорђу и борили су се за слободу Србије и српства, казао је Отовић и истакао да пава слобода тек долази 1918. јер се тада поред Србије и Црне Горе, ослобађају и друге спске земље.
-Не смијемо заборавити да српска војска није се зауставила на границама тадашње Србије. Она је ослободила и Славонију и Далмацију и БиХ. Она је донијела слободу и нашим сународницима католичке и исламске вјероисповјести, као и Србима у прекодринским земљама. Али жртва је била огромна, 60% мушког становништва Србија је изгубила у Првом свјетском рату, а то је једна трећина укупног броја становника прије почетка Првог свјетског рата. И дан данас је питање да ли је Србија успјела да се опорави од таквих губитака. Не смијемо никада да заборавимо жртву младости српске, 1300 каплара, још недовршених официра који су послати на фронт да би бранили своју земљу. Многи од њих су погинули на Колубари али су однијели, у том тренутку, највећу савезничку побједу у Европи. Данас многи заборављају на српске жртве, многи покушавају да нас посвађају, али сви свједочимо да смо опстали и да ћемо опстати и да ћемо се увијек сјећати хероја који су дали своје животе за слободу свих нас, казао је Отовић.
Слобода је велико и узвишено име, светиња јер је човјек слободно биће створено по лику Божијем. Вијековима уназад наши преци су знали за какву се слободу боре, ону која им обезбјеђује да слободно живе на земљи али и за вјечну, духовну слободу. Данашње вријеме намеће питање да ли смо достојни потомци наших предака, казао је архијерејски намјесник херцегновски Обрен Јовановић.
– Наши преци нису крв положили за ону слободу која нас заробљује, него за ону која нас ослобађа и за земљаски али и за вјечни и непролазни живот. Зато сви треба да се запитамо и кроз слободу која нам је дата на првом мјесту ослободимо себе од сопствене зависти и злобе, да вратимо љубав међу собом, онакву какву су они имали у заједништву док су дошли до физичке слободе. Не смијемо је злоупотребити нити омрзнути једни друге јер онда нам слобода ништа неће значити. Кроз жртву наших предака и слободу коју нам је Бог даривао треба да будемо вјечно слободни у љубави, да волимо једни друге и да разлике међу нама превазилазимо како бисмо били достојни потомци наших предака, казао је отац Обрен Јовановић.
Како је додао, свака жртва и положен живот, свака проливена суза и патња предака залог су и обавеза будућих генерација да буду још бољи православци, светосавци и да вреднују слободу која им је даривана.
Вијенце су у име Амбасаде и Конзулата Републике Србије положили отправница послова у Амбасади Јелисавета Чолановић и конзул Мићо Роговић, а у име Општине Херцег Нови предсједник Општине Стеван Катић, предсједник Скупштине општине Херцег Нови Иван Отовић и потпредсједници Општине, Мирко Мустур и Милош Коњевић.
