Новљанин Немања Пудар, докторант на ПФК – пројекат декарбонизације Бококоторског залива

Фото УЦГ: Поморски факултет Котор

Тим професора Поморског факултета Универзитета Црне Горе у Котору са колегама из Београда и Сплита, реализоваће пројекат „Декарбонизацијом у поморском сектору до зеленог Бококоторског залива“. Основна идеја пројекта  односи се на постизање одрживог поморског саобраћаја и укупног смањења емисије штетних гасова, на подручју Боке. Конкретно, овај пројекат усмјерен је на предлагању једног сета иновативних рјешења, који би се темељили на примјени обновљивих извора енергије, прије свега, сунчеве енергије. Пројекат окупља квалитетан и разноврстан тим истраживача, професора са Факултета за поморство у Котору, на челу са деканицом Факултета Татјаном Длабач.

Пројекат је уврштен међу 22 најбоље рангирана на Конкурсу за суфинансирање националних научно – истраживачих радова, у организацији Министарства просвјете,  науке и иновација. У пројекат је укључен и докторант на Поморском факултету у Котору, мр Немања Пудар, иначе наш суграђанин, Новљанин, који је за РТХН казао да ће у склопу научног истраживања радити на својој докторској дисертацији:

Немања Пудар, докторант

–  Услов учешћа на пројекту је било да  буде студент докторских студија и да кроз пројекат урадим своју докторску дисертацију. Циљ пројекта које је у мају прошле године, расписало тадашње Министарство науке и иновација Владе ЦГ јесте запослење младих истраживача у оквиру пројекта и израда докторске дисертације. То је у процес који је неопходан да се прође и ускоро ћемо бити потпуно посвећени овом пројекту, казао је Пудар. Уписао је прије четири године тада, међу многим, нови студијски програм поморске електротехнике на Поморском факултету,казао је за РТХН Пудар.

Кроз рад на пројекту гарантовано је и стално запослење студенту докторских студија на Поморском факултету Немањи Пудару:

– Двије ставке које су се значајно бодовале приликом оцјењивања пројектне апликације, односе се на сарадњу са међународним партнерским институцијама и сарадњу са дијаспором, а то је конкретно у овом случају било преко проф. Николе Момчиловића који је из Тивта, предаје на Машинском факултету, катедри за  бродоградњу Универзитета у Београду.Такође, предаје на Поморском факултету у Котору и члан је пројектног тима, казао је Пудар.

Поморски факултет у Сплиту је такође битна партнерска институција Факултета у Котору:

– Често боравимо у оквиру размјене студената основних и мастер студија   у Сплиту, а тако смо и у децембру били у  лабораторијама Поморског факултета. Професорица  Маја Крчун са Поморског факултета у Сплиту, такође, ће бити ангажована на нашем пројекту, појашњава Пудар.

Немања Пудар је студент докторских студија на Поморском факултету  УЦГ од новембра прошле године, када је магистрирао на овој високообразовној институцији. Он истиче да је  врло инспиративан и мотивишући рад на Факултету, односно, Универзитету, са професорима који се баве науком и истраживачим радом на више инстанци и комплементарних дисциплина. То што је завршио Гимназију и СШ Иван Горан Ковачић у Херцег Новом, активним бављењем фолклором у КУД-у Слога (Ђеновић) и спортским активностима дали су вјетар у леђа његовом професионалном занимању и што га је мотивисало га да иде крупним корацима  у свијету  науке.  Пројекти из области поморских наука, имају практичну примјену на глобалном нивоу и у  локалној средини у којој живи и ради.

– Одлучио сам се за поморство из разлога што је то интернационална, грана привреде, и у поморству нисте ограничени  само на једну средину, него дјелујете глобално. Поготово,  сада када је Поморски факултет у Котору УЦГ постао чланица Међународне асоцијације поморских универзитета ( IAMU ) још више смо добили на том глобалном значају и сада имамо  позицију и на свјетском нивоу, објашњава Пудар.

Све се више обавља размјена и проток људи и роба између три бокељске општине Котор, Херцег Нови и Тиват што изискује бољу саобраћајну повезаност и заштиту животне средине и еко система мора.

– Када је планиран пројекат идеја је била како сузбити и заштити од штетних емисија ваздух и воду у Боки Которској, посебно, када су присутне саобраћајне гужве током љетних мјесеци. Планирамо како  да ријешимо то пребацивање одређеног броја путника, примарно туриста, на пловне путеве. Сагледавамо могућности изградње бродова, који ће користити обновљиве изворе енергије, а прије свега на соларни погон. Енергија сунца је нешто што ми овдје највише имамо. Видјећемо како ћемо моћи интегрисати соларне панеле и неке друге изворе обновљиве енергије, прича Пудар.

На основу ових пројеката за очекивати је да ће неко будуће пловило на соларни погон крстарило Бококоторским заливом.

На Поморском факултету у току је велики број пројеката. Између осталих, то је и пројекат Центра за иновације и предузетништво Поморског факултета у Котору (УЦГ), који има за циљ да анализира утицај крузера на квалитет ваздуха у Боки Которској. Инсталисали су четири локације сензора за прикупљање загађујућих честица и гасова, а подаци се ажурирају и анализирају дуже од  двије године. Ово је и тема докторске дисертације Немањине колегинице и сараднице у настави на Поморском факултету, Радмиле Гагић.

Немању чекају велики подухвати у освајању научних висина и поморских иновативних проналазака, писања и објављивања великог броја научних радова у часописима и одласка на конгресе и међународне скупове. Наредне три године ће бити врло занимљиве, како каже, у процесу стицања доктората, а и трајања пројекта. Све су то изазови у овом послу којем је посвећен и који жели да подијели са другима, да стечено знање примјени у пракси, у својој средини, али и глобално.

Кроз рад на промоцији факултета и његових студијских програма, настоје да  што више младих мотивишу и упознају их са предностима које пружа ова високошколска институција у избору академског звања.

– Поморство је јако широк појам и оно што би предочио младим људима, да  се по завршетку Поморског факултета, не мора да иде на брод, како се код нас у Боки најчешће тумачи. Иако је брод  добро радно искуство, бројне су могућности и на копну и рад у међународним организацијама, у области наутике, инжењерства поморског, у области поморског права, поморског енглеског, рад у бродоградилиштима као што и овдје у Бијелој активна компанија Адриатик 42. На овај начин могу да искористе све могућности које им се пружају, поручио је млади докторант на Поморском факултету Котор Универзитета Црне Горе.

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here