На основу закључака са сједнице националног Стручног савјетодавног тијела за имунизације (НИТАГ), донесене су нове препоруке за вакцинацију против КОВИД-19 које се односе на увођење треће дозе вакцине против КОВИД-19, вакцинацију особа које су претходно пребољеле КОВИД-19, као и комбиновање вакцина у примовакцинацији.
I – Препорука о увођењу треће дозе вакцине против КОВИД-19 за ширу популацију
Стручно савјетодавно тијело за имунизације предлаже да се омогући администрирање III дозе вакцине против КОВИД-19 за цијелу популацију пунољетних грађана након протеклих најмање пет мјесеци од друге дозе вакцине (или након једне дозе за особе вакцинисане Ј&Ј/Janssen вакцином), осим код изузетака наведених у даљем тексту. Анализа антитјела лицима која не припадају посебно рањивим категоријама се не препоручује и нема значаја у одлучивању о трећој дози вакцине за особе којима је од друге дозе протекло минимум пет мјесеци, тако да анализу у овим случајевима није потребно, нити оправдано радити.
У погледу избора вакцине за трећу дозу, лицима старијим од 60 година, као трећа доза препоручује се мРНА вакцина (код нас због доступности – вакцина произвођача Пфизер), независно од врсте вакцине коју су претходно примили, из разлога добро документоване имуногености, а имајући у виду иначе очекивани слабији имуни одговор након вакцинације код ових особа. Особе млађе од 60 година, трећом дозом могу се вакцинисати мРНА вакцином или истом врстом вакцине коју су претходно примиле, уколико је доступна.
Изузеци од општег правила о примјени треће дозе:
1.) Лица која припадају посебно клинички рањивим категоријама (списак је на дну текста), трећа доза вакцине може се дати већ после два мјесеца од друге дозе, али уз обавезно поштовање процедуре (попуњавање упитника од стране изабраног љекара/љекара на вакциналном пункту, сагласност пацијента и уз анализу антитјела у лабораторији Института за јавно здравље Црне Горе).
2.) Лицима која су пребољела КОВИД-19, а прије преболијевања су комплетно вакцинисана, није неопходна вакцинација трећом дозом вакцине. Предлаже се праћење титра антитјела након пет мјесеци од опоравка, када се у складу са налазом може донијети одлука о евентуалној примјени треће дозе.
3.) Лица које се разболе након примања прве дозе, препоручује се да другу дозу приме након пет мјесеци од опоравка.
4.) Лицима која су самоиницијативно провјеравала антитјела најмање 2 мјесеца након друге дозе и имала одсуство серолошког одговора (негативан налаз тј. налаз испод тестом дефинисане границе), потребно је провјерити серолошки статус у Институту за јавно здравље. Уколико се потврди негативан серолошки налаз, трећа доза се може дати одмах.
II – Вакцинација особа које су претходно пребољеле КОВИД-19
Особе које су претходно пребољеле КОВИД-19, уколико започињу вакцинацију унутар шест мјесеци од опоравка, сматрају се комплетно вакцинисанима када добију само једну дозу вакцине. Овим особама друга доза вакцине се може дати након истека пет мјесеци од апликације једне дозе вакцине. Уколико су особе након преболијевања примиле двије дозе вакцине (с обзиром на досадашње препоруке у Црној Гори), трећа доза се препоручује најраније пет мјесеци након комплетирања вакцинације.
III – Комбиновање вакцина у примовакцинацији (прва и друга доза)
Комбиновање вакцина у примовакцинацији (прва и друга доза) препоручује се уколико је након прве дозе дошло до озбиљних нежељених догађаја или у случају када је као друга доза недоступна вакцина од истог произвођача. За сада, постоје добро документована искуства када је у питању комбиновање Астра Зенека и Пфизер вакцине, као и мања искуства у комбиновању Синофарм и Пфизер вакцине.
ПОСЕБНО КЛИНИЧКИ РАЊИВЕ КАТЕГОРИЈЕ
Постоје два начина на који се неко лице може идентификовати/детерминисати као клинички изузетно осјетљиво/рањиво:
1. Има један или више доле наведених услова или
2. Његов изабрани доктор/клиничар који га лијечи и прати га је додао на листу пацијената које треба посебно штитити јер на основу њихове клиничке процјене сматра да је у већем ризику од озбиљне болести ако се инфицирају са САРС-ЦоВ-2.
Особе са сљедећим стањима аутоматски се сматрају клинички изузетно рањивима
• примаоци трансплантација чврстих органа
- • особе са одређеним врстама малигних неоплазми
- људи с малигном неоплазмом који су подвргнути активној хемотерапији
- људи с малигном неоплазмом плућа који су на радикалној радиотерапији
- људи с малигним неоплазмама крви или коштане сржи попут леукемије, лимфома или мијелома који су у било којој фази лијечења
- људи који су на имунотерапији или другој врсти континуираног третмана антитијелима у циљу лијечења малигне неоплазме
- људи који имају друге облике циљаних третмана за малигне неоплазме а који могу утицати на имуни систем, попут инхибитора протеин киназе или ПАРП инхибитора
• људи који су имали трансплантацију коштане сржи или матичних ћелија у посљедњих шест мјесеци или који још увијек узимају/примају имуносупресиону терапију
• људи с тешким респираторним стањима, укључујући цистичну фиброзу, тешку астму и тешку хроничну опструктивну болест плућа (ХОБП)
• особе с ријетким болестима које значајно повећавају ризик од инфекција (попут тешке комбиноване имунодефицијенције (СЦИД), хомозиготне болести српастих ћелија)
• људи на имуносупресивној терапији која је довољно снажна да значајно повећава ризик од инфекције
• проблеми са слезином, на примјер спленектомија
• одрасле особе с Дауновим синдромом
• одрасле собе које су на дијализи или имају хроничну болест бубрега (стадијум 5)
• труднице са значајним срчаним болестима, урођеним или стеченим.
