Unos velike količine namirnica, koncentrovane hrane pune ugljenih hidrata, dovodi do toga da je sve više stanovništva podložnije metaboličkom poremećaju, insulinskoj rezistenciji.
Insulinska rezistencija je nekada bila zaštitni mehanizam u čuvanju hrane i zaliha, u vremenima kada nam je veća količina hrane bila potrebna. Kako danas nismo izloženi prijetnjama, insulinska rezistencija se okreće protiv nas.
Kako je u emisiji Novsko jutro RTHN objasnila endokrinolog dr Nataša Radović, kada se hrana unese u organizam dolazi do lučenja inslulina koji se pretvara u energiju. Ako unesemo više hrane, inslulin ne može da stigne u ćeliju, glukoza ostaje u krvotoku, pankreas luči još više insulina, što dovodi do poremećaja metabolizma.

-Dolazi do skladištenja masti, gojaznosti, ubrzane ateroskleroze, poremećaja masnoće, povećanja triglicerida, snižavanja zaštitnog HDL holesterola, povećanja LDL holesterola, što dovodi do starenja organizma. Tako uvodimo sebe u rizik da u nekom momentu obolimo od kardiovaskularnih bolesti, kazala je Radović.
Dr Radović navodi da prvi simptomi poremećaja često prođu neprimjetni.
-Loše opšte stanje, gojenje, konstantna glad, iako znamo da smo jeli prije par sati, nemogućnost da izgubimo u težini, uz laboratorijsje analize koje sprovedemo, uglavnom znamo da smo pretjerali sa unosom hrane, objašnjava Radović.
Bitno je da do poremećaja ne dolazi samo zbog hrane, naglašava Radović, već i zbog nedostatka fizičke aktivnosti.
-Počelo lijepo vrijeme, treba da izađemo kad nije jako sunce, prošetamo, jer se zna da upravo ta glukoza ulazi u mišiće bez potrebe za insulinom kada smo fizički aktivni. Na taj način se smanjuje insulinska rezistencija i to je jedan od načina kako sebi možemo pomoći, dakle ishrana i fizička aktivnost, istakla je Radović.
Opširniju priču sa dr Natašom Radović pogledajte drugom dijelu emisije „Novsko jutro“ RTHN.