Унос велике количине намирница, концентроване хране пуне угљених хидрата, доводи до тога да је све више становништва подложније метаболичком поремећају, инсулинској резистенцији.
Инсулинска резистенција је некада била заштитни механизам у чувању хране и залиха, у временима када нам је већа количина хране била потребна. Како данас нисмо изложени пријетњама, инсулинска резистенција се окреће против нас.
Како је у емисији Новско јутро РТХН објаснила ендокринолог др Наташа Радовић, када се храна унесе у организам долази до лучења инслулина који се претвара у енергију. Ако унесемо више хране, инслулин не може да стигне у ћелију, глукоза остаје у крвотоку, панкреас лучи још више инсулина, што доводи до поремећаја метаболизма.
-Долази до складиштења масти, гојазности, убрзане атеросклерозе, поремећаја масноће, повећања триглицерида, снижавања заштитног ХДЛ холестерола, повећања ЛДЛ холестерола, што доводи до старења организма. Тако уводимо себе у ризик да у неком моменту оболимо од кардиоваскуларних болести, казала је Радовић.
Др Радовић наводи да први симптоми поремећаја често прођу непримјетни.
-Лоше опште стање, гојење, константна глад, иако знамо да смо јели прије пар сати, немогућност да изгубимо у тежини, уз лабораторијсје анализе које спроведемо, углавном знамо да смо претјерали са уносом хране, објашњава Радовић.
Битно је да до поремећаја не долази само због хране, наглашава Радовић, већ и због недостатка физичке активности.
-Почело лијепо вријеме, треба да изађемо кад није јако сунце, прошетамо, јер се зна да управо та глукоза улази у мишиће без потребе за инсулином када смо физички активни. На тај начин се смањује инсулинска резистенција и то је један од начина како себи можемо помоћи, дакле исхрана и физичка активност, истакла је Радовић.
Опширнију причу са др Наташом Радовић погледајте другом дијелу емисије „Новско јутро“ РТХН.
