Заједница општина Црне Горе упутила је државном парламенту 10 амандмана на Предлог закона о измјенама и допунама Закона о раду.
Локалне самоуправе траже да се кроз измјене овог закона дефинишу као једна од страна која закључује колективне уговоре за локална предузећа, као и за саме органе локалне самоуправе. Без оваквог рјешења локалне самоуправе су искључене из социјалног дијалога у оним областима које се финансирају из општинских буџета и за привредна друштва чији су оснивачи, што је супротно Уставу Црне Горе, који јемчи право органа локалне самоуправе да уређују и управљају одређеним јавним и другим пословима, на основу сопствене одговорности и у интересу локалног становништва. Ово је гарантовано и Европском повељом о локалној самоуправи Савјета Европе, коју је Црна Гора ратификовала.
Заједница општина предлаже брисање одредбе по којој се колективни уговори примјењују непосредно, из разлога што је у директној колизији са Законом о локалној самоуправи којим је утврђена надлежност скупштине општине да доноси одлуку о зарадама локалних службеника и намјештеника. Питање зарада и других примања запослених у локалној администрацији, заправо је регулисано са три закона који су у међусобној колизији. Један од њих је системски Закон о локалној самоуправи, други је леx специалис – Закон о зарадама запослених у јавном сектору и трећи је општи – Закон о раду. У оваквим случајевима, у складу са уставним начелом уједначености правног поретка, мјеродавна су рјешења системског закона, са којим морају бити усклађени и општи и посебни закони, као и акти ниже правне снаге у које спадају и колективни уговори. Имајући у виду зајамчено право на буџет општина, један од потписника гранског колективног уговора који се односи на локалну администрацију мора бити и јединица локалне самоуправе.
Заједница општина предлаже да се уведе обавеза да се општи акти послодаваца ускладе са гранским колективним уговором у року од шест мјесеци од дана доношења, а да непосредна примјена буде крајња мјера, тек ако послодавац не изврши усклађивање у року од шест мјесеци или ако уопште нема сопствени општи акт.
У циљу регулисања специфичног статуса директора у правним лицима чији је оснивач држава или општина, као и отклањања колизија са Законом о привредним друштвима, предложен је амандман којим се дефинише да они заснивају радни однос на одређено вријеме по претходно расписаном јавном конкурсу на основу кога надлежни орган доноси одлуку о избору и именовању на одређени мандат, након чијег истека може бити поново изабран.
Будући да се у пракси често појављују случајеви у којима запослени одбијањем пријема или потписивања доставнице онемогућава или отежава спровођење прописаног поступка измјене уговора о раду, стварајући правну несигурност и могућност злоупотребе процесних права, предложена је допуна којом се уређује начин поступања послодавца у таквим ситуацијама како би се ти проблеми избјегли.
С обзиром на кратке рокове застаре покретања и вођења дисциплинског поступка предложена је одредба усмјерена ка спречавању наступања застаре у случајевима привремене спријечености за рад запосленог, коришћења годишњег одмора, плаћеног одсуства и слично, имајући у виду да долази до злоупотребе ових права.
Једним од амандмана се предлаже да се на питања утврђивања одговорности за повреду радне обавезе која нису уређена овим законом примјењују одредбе закона којим се уређују прекршаји.
Само изабрани кандидати да достављају увјерења о здравственој способности
Једним од предложених амандмана Заједнице општина предвиђа се да само кандидати за заснивање радног односа које је изабрао послодавац имају обавезу да доставе увјерење о здравственој способности. На овај начин се остали кандидати, који нису изабрани по огласу, штите од непотребних трошкова прибављања ових увјерења.
