Енкаустиком, старом и ријетком техником у којој се боје мијешају са воском бави се сликар Нино Радош. Како су сви детаљи поступка сликања и данас непознати, мали је број умјетника примјењује и у модификованом облику. За сликарство Нина Радоша можемо рећи да је лазурно, пуно свјетлости, њежних линија, сведених боја. Свјетлост је посебно важна, а за овог умјетника баш она којом зрачи Херцег Нови.
– Ако постоји нешто за чим сам увијек чезнуо, то је било ово небо, ова свјетлост и овај камен. То је нешто што, je како кажу, питање идентитета – наводи Радош.
Радове који сада настају у његовом атељеу, углавном великих формата, у наредном периоду представиће у Београду, а херцегновска ликовна публика можда их види у градској галерији када дјела и аутор буду спремни.
– Ја сам дио Херцег Новог. Кад будем завршио све обавезе, организоваћу изложбу. Чекам да у галерији „Јосип Бепо Бенковић“ поставе свјетла, олупају малтер, отворе она дивна велика врата која су сада затворена, добронамјерно коментарише Радош.
Опширнији разговор са умјетником Нином Радошем доносимо у емисији „Таласи Културе“ на програму РТХН вечерас од 20 сати.
