Традиција задужбинарства у Херцег Новом сеже од 18. вијека. Од тада угледни, часни људи, родољуби који су напорним радом и мудрошћу стекли богатство, тестаментом израженом вољом, остављају родном крају за живота стечену имовину, како би служила на корист граду и његовим становницима.
Задужбине су најчешће осниване за заштиту угрожених особа или за развој културе и просвјете. У данашње доба многи Новљани ни не знају које све задужбине посједује град и каква је њихова судбина.
Својевремено је Секретаријат за културу општине Херцег Нови објавио публикацију „Херцегновске задужбине“,а публициста Небојша Рашо детаљније их истраживао и писао о њима у књизи „Српске задужбине Херцег Новог“.
У емисији „Море и залеђе“, ауторке Слађане Рашо, причу о задужбинама почињемо са легатом Елизе Дуковић Ломбардић.
Емисија „Море и залеђе“ на програму Радио телевизије Херцег Нови, вечерас у 20 сати.
