Током треће вечери 20. Трга од књиге представљен је роман „Омама“ Слободана Владушића, а потом и Збирка поезије „Док тонемо у мрак“ Гојка Божовића.
Роман „Омама“, који слови за најзрелије и најамбициозније дјело Слободана Владушића, овјенчан је наградом Бескрајни плави круг за 2021. годину. Писац је створио тамну и дубоку слику модерног времена, са Берлином тридесетих година прошлог вијека, у којем се као у жижи укрштају појединачне и колективне судбине и наслућује злокобно вријеме које нам долази и из прошлости и из будућности. Главни јунак и приповједач је Милош Веруловић, ратник са Кајмакчалана, а покретач радње и неко ко је води, Милош Црњански.
– За мене је Црњански не само велики писац него и проницљив човјек који је умио да свијет који га окружује види много више него што су видјели неки његови савременици. Пошто је то дефиниција детектива, да види више него људи који га окружују, онда ми је пало на памет да би Црњански могао да буде добар детектив и покушао сам да причу тако направим у роману „Омама“ да се не појавље прије свега као писац него као неко ко открива загонетке, казао је аутор Слободан Владушић.
На који начин ће „Омама“ заживјети код публике и на неки начин је омамити, оставља на избор читаоцу.
– Онолико колико се књиге разликују, толико се разликују и читаоци. Надам се да ће свако од њих у књизи пронаћи нешто што га омамљује, што ће га на неки начин навести да књигу прочита још који пут, а не само једном. То су та посебна читања гдје књига постаје начин живота и надам се да ће тако бити и у овом случају.
Додаје да, није фраза ако каже да су фестивали попут Трга од књиге значајни јер сматра да су књижевне вечери и трибине нису застарјели и да људима и даље требају.
– Посебно ако говоримо о оваквим књижевним вечерима попут Трга од књиге који су изузетно добро посјећени. На нама писцима је да те вечери учинимо аутентичним, важним, егзистенцијално битним па ће на тај начин бити једнако битни за посјетиоце. Дакле, не ради се се о томе да су књижевне вечери застарјеле, него ми морамо бити много бољи него што јесмо, казао је Владушић.
О њизи је говорио и проф. др Горан Радоњић, теоретичар књижевности.
ЗБИРКА ПЈЕСАМА „ДОК ТОНЕМО У МРАК“ ГОЈКА БОЖОВИЋА
Нова књига „Док тонемо у мрак“ Гојка Божовића, како оцјењује критика, управо је резултат настојања да се на подлози утисака да живимо у најгорим временима, када су системи вриједности разорени, на притисак ружне стварности одговори бјекством у свијет малих и драгих ствари или да се кроз иронију одбрани сопствено људско достојанство.
То није песимистичка збирка, она покреће на револт, на то да још није стигла тама крајња и да се она може избјећи.
– Ни у животу ни у поезији нисам катастрофичан, а нисам ни безразложно оптимистичан. Покушавам да сагледам ствари такве какве јесу и да их у мјери својих сазнања и емотивног свијета разумијем и да их као такве представим другима. Овај наслов се наметнуо из више разлога, као прво је то начин како ја видим нашу стварност, нашу свакодневицу, епохално искуство неколико нараштаја који сада дијеле ово вријеме и простор. Са друге стране, то је наслов у који могу да стану различите ствари и не значи само неку врсту пада, декаденције, опадања свих моћи које човијек или заједница имају, већ мрак има неку врсту интиме, тренутак у којем сте најближи себи и сабрани са собом. То је тренутак када се суочавате са својим најдубљим сазнањима, увидима и најбољим способностима које посједујете, како бисте на најбољи начин изразили ту драму свијета у којој ви, на одређени начин, учествујете, казао је аутор Гојко Божовић, пјесник, књижевни критичар, есејиста и издавач.
Вријеме у којем живимо и стварамао не чува довољно поезију због чега је постала најмаргинализованији књижевни облик.
– Већина људи, када каже књижевност, мисли на роман, ријетко ко помисли на поезију. То није само смјењивање одређене жанровске форме која се дешавала у историји књижевности, већ се дешава нешто дубље што се тиче и културне и друштвене историје. Кључне особине поезије, а то су захтјев за сабраношћу, за тихим, промишљеним, самосвјесним гласом, за пажњом и концентрацијом, јесу захтјеви којим у овом тренутку многи људи не могу да одговоре. Ми данас живимо у култури спектакла, разметљивости, буке, а поезија од нас тражи да будемо тихи, концентрисани и пажљиви. Можда је заправо дефицит пажње један од највећих дефицита са којим се модерно друштво суочава, тако да заправо дух времена ради против духа поезије. Ипак, не видим у томе катастрофичан тренутак у којем објављујемо крај поезије, него да у томе можемо да препознамо њену тиху снагу. Многе књижевне форме, на примјер роман, управо зато што се труде да буду тржишне и јавно видљиве, доступне широким народним масама, оне морају да праве компромисе са трендовима, очекивањима и захтјевима које им испоставља друштво, идеологија, политичка сила. Поезија не мора да их прави, она је толико маргинализована да нема разлога да прави компромисе и пјесник може да пише онако како жели и у духу својих увида, да истражује језик, поетику, различите форме говора, а код читалаца да открије осјећање истинске слободе. Данас је ријетко и најтеже бити слободан, а поезија нам то омогућава, казао је Божовић.
Уз аутора, говорила је и Катарина Јаблановић, виши библиотекар Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ из Краљева.
У умјетничком програму треће вечери Трга од књиге учествовао је женски вокални ансамбл Марис из Котора.
ВЕЧЕРАС НА ТРГУ ОД КЊИГЕ
Током четврте вечери Трга од књиге биће представљене збирке пјесама „СЕКВОЈА: паралелопипед“ Енеса Халиловића и „Аутохипноза“ Ђорђа Деспића, о којима ће говорити аутори и књижевни критичари, Младен Весковић и мр Ђорђе Малавразић.
Књижевни програми почињу у 21:00 сат, а радно вријеме Сајма је од 19 до 24 сата на Белависти.
