Министарство просвјете је анализом ситуација вршњачког насиља на основу података из Информационог система црногорског образовања, од 213 јавних основних и средњих школа, мапирало 80, у којима ће бити уведен програм “Превенција и сузбијање вршњачког насиља у школама”, за спречавање таквих инцидената, саопштено је на првом састанку представника Завода за школство, Министарства просвјете и директора образовних установа.
Том приликом, в.д. директорице Завода за школство, Зоја Бојанић Лаловић је истакла да је свјесна чињенице да установе не могу саме превазилазити изазове вршњачког насиља, који је негдје и посљедица, свеукупне климе у којој живимо, и додала да образовање, нажалост, трпи све промјене у друштву.
-Одлучили смо да кроз рад нашег савјетодавног тима одговоримо на бројна питања, али и установимо неке процедуре које ће, умногоме, установама помоћи да овај изазов превазиђу. На овим савјетовањима ћемо покушати стручно да одговоримо на многа питања јер, није довољно успоставити порецедуру, важно их је и спроводити. Важно је са свим актерима школствог система направити добру климу, јер без тога, не можемо говорити ни о квалитетним оквирима, казала је Бојанић Лаловић.
Како је казала психолог Ана Ћалов, школа је дио једног ширег друштвеног система и не може дјеловати сама.
-Школа је мјесто гдје се окупља највећи број дјеце, истог или сличног узраста и очекивано је да долази и до сукоба, нажалост и до насиља. Лијепо је говорити о нултној толеранцији на насиље, питање је да ли се она може и постићи. Најбитније је да коначно, почнемо да причамо у реалним оквирима. Јако је битно и да се зна када су и шта су чије одговорности, истакла је Ћалов.
Питање одговорности захтијева широку и колетивну свијест, казала је Ћалов, и напоменула да је поред обавезе дјеце да пријаве насиља, то свакако и обавеза одраслих.
-Од дјеце очекујемо нешто што и сами нијесмо спремни направити. О насиљу треба говорити. Ми у посљедње вријеме не знамо да ли је насиље учесталије, или је видљивије, казала је она.
Начелница у Министарству просвјете Тамара Милић је казала да ове године доминира физичко насиља у школама и позвала директоре школа да у информациони систем ажурније уносе податке о инцидентима, као и да сви запослени морају радити на превенцији вршњачког насиља.
-Прошле године смо урадили анализу податка из МЕИС-а, која нам је показала да смо имали највећи број случајева сајбер насиља јер су нам учиници један значајан период провели на интернету и друштвеним мрежама. Прије десетак дана смо поново анализирали податке за ову годину и дошли до података да је потебно да се детаљније уносе подаци о случајевима насиља. Едукација ће бити у четири групе и тицаће се превенције вршњачког насиља, управљања неким непожељним облицима понашања и другим проблемима. Обука ће почети у децембру, истиче Милић.
Она наводи да превише таргетирамо дјецу и стављамо им на терет да су кривци.
-Морамо бити свјесни да они у школу доносе нека своја искуства и проблеме и онда се дешавају овакве ствари. Не бих вољела да имамо праксу у школама која је искључиво везана за санкционисање, само се пробјегава репресивним мјерама, искључивањима из школе. Мислим да не треба да посежемо на санкцијама, већ да превенцијом покушамо да дођемо до рјешења. Не могу само педагози и пихолози бринути о превенцији насиља, већ морају да се укључе сви запослени у школама, наводи Милић.
Састанку су присуствовали директори и стручни сарадници, координатори школских тимова за превенцију и сузбијање вршњачког насиља, представници Министарства просвјете, Управе полиције, Заштитника људских права и слобода Црне Горе, Центра за социјални рад, институција образовања и невладиних удружења.
