Српски драматург, сценариста, писац, редитељ и критичар Ђорђе Милосављевић већ скоро три деценије један је од најуспјешнијих, јер су неки од најпознатијих текстова настали управо из његовог пера. „Пакет аранжман,“ Три палме за двије битанге и рибицу“, „Небеска удица“, „Точкови“, „Јесен стиже дуњо моја“ само су неки од филмских наслова које потписује Милосављевић, а последњих 15-так година се више окренуо телевизији, гдје такође биљежи велики успјех серијама попут „Сва та равница“, „Коријени“ „Тајкун“ и други.
Милосављевић је члан жирија селекције дугометражни играни филма на 36. Филмском фестивалу Херцег Нови – Монтенегро филм фестивалу. О томе да ли је жирирање задовољство и одговорност, Милосављевић каже:
„Награде су или охрабрење или разочарање, али филмови су ипак ти који остају, јер се награде временом мало забораве. Оне значе аутору много, јер му дају снагу, ентузијазам, мотивишу га за следеће пројекте, и то јесте наша одговорност. Али, из историјске перспективе, сваки филм Живка Николића је остао као један од међаша у југословенској кинематографији, и тешко ћемо се сјетити шта је који добио. То су сјајни филмови, који се и данас памте и код најшире публике и код оних које занима историја филма, а шта је који добио, то вријеме однесе“ сматра Милосављевић
Увијек је занимљиво то како се усагласи, у овом случају петоро људи различитих естетика, укуса, преференција, емоција. Како је казао, били су кооперативни, расположени да донесу праве одлуке, иако су разлике о утисцима, доживљајима, наравно велике.
-Мислим да на одлуке утиче све, и генерaцијска разлика, због које имате утисак да другачије осјећате и вреднујете, него неко млађи, али смо релативно брзо дошли до тих рјешења, без обзира што су она донијета усаглашавањем и дјелимично прегласавањем већином гласова. Ипак мислим да нисмо имали проблема јер смо сви жељели да прави аутори оду са фестивала са наградама.
Када је у питању одабир филмова у овој селекцији, Милосављевић је, како каже јако захвалан и фестивалу и селекторки Јелени Мишељић што им је пружила тај увид у регионалне кинематографије. Оно што је његов утисак, је колико су ти филмови заправо сродни и слични.
-Види се да живимо на истом простору, запањујуће је да су костимографија и сценографија као да је један филм, нема разлике у екстеријерима и ентеријерима, све су то савремене приче које запањујуће личе једна на другу. Без обзира што су теме и мотиви различити, али осјећај, а то је дух времена је врло сличан. Оно што је потресно и тужно је што у филмовима доминира осјећај екстремног безнађа, проблеми који су егзистенцијално јако тешки, тичу се и душевног здравља, суочавања са смрћу, самоубиством, проблеми са институцијама, школство, здравство, полиција, и онда стичете утисак да, иако се Југосавија раздијелила, да је тај културни простор апсолутно идентичан. Да филмови, као да су настали у једној умјетничкој радионици. Тужно је што су то релативно млади аутори и стиче се утисак да је тај осјећај депресије и безнађа који доминира у умјетничком смислу вјеродостојан и убједљив, али у неком животном смислу заиста се запитате и уплашите зар је могуће да је очајање толико дубоко.
Последње вечери фестивала (28.августа) сазнаћемо који су то филмови у селекцији дугометражног играног филма добили награде, о којима је одлучивао петочлани жири, у саставу:
Јелисавета Сека Саблић – предсједница жирија
Румена Бужаровска – чланица жирија
Ђорђе Милосављевић – члан жирија
Андрија Мардешић – члан жирија
Душан Касалица – члан жирија
