Маркушева књига је документована екциклопедија постојања једног народа

У оквиру манифестације „Његошеви дани“, синоћ је у фоајеу дворане „Парк“ промовисана књига „Црна Гора кроз историјска документа – народ, језик, црква, држава“, аутора Јована Маркуша, коју је објавило Друштво чланова Матице српске из Црне Горе.

Ова књига, осносно зборник, настајала је три деценије, а због великог интересовања у припреми је и треће издање. Предсједник Извршног одбора Матице српске, др Драго Перовић, истакао је да је аутор на једном мјесту сабрао необориве доказе о српском идентитету Црне Горе.

-Јован Маркуш је читавог живота био велики борац за истину и правду, и за нашу велику српску традицију на просторима Боке, Старе Црне Горе, Старе Херцеговине и Брда, од времена Светог Саве, преко времена Црнојевића, Петровића и Карађорђевића све до четрдесетих и педесетих година 20. вијека. Имамо један исти неупитни српски идентитет који чине српска држава Црна Гора, српски језик, Српска православна црква, српски симболи, а у његовој књизи се налази све то, истински вриједно, сабрано тако да нико не може да нађе ниједан документ који би оповргао било који од тих докумената.

Ту је све – од изјава наших великих владара и владика, преко умјетничких остварења и свједочанстава, преко школских свједочанстава, читанки и уџбеника, читав дијапазон различитих докумената, надгробних споменика и споменика културе уопште, који неупитно свједоче да је овдје, на овим просторима, који су се ујединили у ову данашњу Црну Гору, српски народ био онај који је стварао, чувао, бранио, уздизао ту Црну Гору, и ширио на рачун своје браће из околних тадашњих простора који су припадали великим империјама – Аустроугарској и Турској, истакао је др Поповић.

Књига је конципирана тако да нема наративног дијела и, када је ријеч о фактографији, она не оставља простора за слободна тумачења већ представља јасно свједочење шта су преци оставили наредним генерацијама.

-Ово је једна документована енциклопедија која се одликује тиме да ми не морамо да је читамо онако као што чтамо остале књиге. Можемо да отворимо било коју страницу и да нађемо свједочанство неког ђака с краја 19. вијека, или неке новине које су излазиле на Цетињу крајем 19. или почетком 20. вијека, и било шта да читамо – натписе на црквама и гробовима, све што је ту скупљено, прича једно те исто. Ради се о великом мозаику – историјском, културном, језичком, националном, уопште идентитетском, који је склопио оно што смо били, што нам велике империје нису могле одузети, а што су, нажалост, последњих 70 – 80 година неке идеологије покушале да нам одузму, и да нам тај корјен из кога смо сви поникли, ту традицију која нас све носи, одједном избришу као да тога ничега није било, и да од нас праве неког другог човјека.

Ко год живи у данашњој Црној Гори сигуран сам да може наћи неки документ својих предака који потврђује шта су они били. Свакако највише има докумената из Старе Црне Горе којих је највише сачувано у Цетињском манастиру или школама, али не битно само за Стару Црну Гору него за читаво приморје, читави сјевер и Источну Херцеговину; свуда се налазе гаранције наше српске постојаности на тим просторима које ми данас, нажалост, или не познајемо у тим нашим превирањима која нас се тичу, или не желимо. То је највише ствар тога – желимо све то да заборавимо да бисмо послужили некима другима и да би онда, да се послужимо владиком Радом и оним славним стиховима који описују одност тих људи који желе себе да промјене за рачун некога другог док им је лијепо код тога другог – „Слатка мама, но би на удицу. Пиј шербета из чаше свечеве, ал сјекиру чекај међу уши“. Надам се да то нећемо дозволити и предстојећи попис је прилика да поново кажемо ко смо и што смо, и да се успостави једна вертикала између нас и наших предака, поручио је др Перовић.

Маркушева књига је свједочанство о постојању једног народа, али и свим трансформацијама које су се десиле, и касније представљене као истине, јер је такав живот људи у Црној Гори, казао је протојереј Мирко Вукотић, истичући да смо, упркос свему, остали божји људи.

-Трансформација је било и људи су се мијењали, али у коначном остајали су исто – људи божји, народ божји, и колико год да је било покушаја разних дјеловања на људе да се промијене, да преуме, они би се опет увијек изнова враћали да буду оно што заправо јесу – божја створења и слободни људи, и јасно су показали да било који утицај са стране не може промијенити оно што је усађено у човјеку од самог његовог стварања.

Ова књига је од корице до корице, могу слободно да кажем, једно велико дјело за будућа покољења, управо због тога што је то голо свједочанство онога шта је било, а треба показати будућим покољењима оно како треба да буде. Због тога је она сама по себи важна и свака част аутору на великом труду који је издвојио да нам све у овој књизи виђено сабере на једном мјесту, да да читаоцу, да да човјеку да види неке ствари које су биле, а које на тренутак заборавимо, поручио је Вукотић.

Следећи програм у оквиру манифестације „Његошеви дани“, коју организује НВО СПОНА, је предавање „Његош као класични пјесник српске културе“ које је бити одржано 12. октобра у дворани „Парк“.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here