Највише награђивана и превођена, једина ауторка са ових простора чија су се дјела нашла у обимној антологији 50 најутицајнијих жена „Стокхолм 2025”, глобална икона поезије из 2020. године, Маја Херман Секулић представила се читалчкој публици у Кући нобеловца Ива Андрића.
Како је на промоцији казао умјетник Нино Радош, Маја Херман Секулић је писац, који прије свега воли да каже да је пјесник, али је и новелиста, есејиста, пише поговре, преводи. Разговарала је на готовом свим најблиставијим умовима 20. вијека.
– Преводила и писала предговор за мог најдражег писца нобеловца Сол Белоуа за књигу „Хендерсон, краљ кише“ . Није то једини Нобеловац , ту долази плејада нобеловаца Јосиф Бродски, који за Мају каже да су њене пјесме од најфинијег талеента и лијепе као што је лијепа и сама Маја. Плејада Нобеловаца се наставаља, Боб Дилан, Дерек Волкот – навео је Радош.
Пјесник Радомир Уљаревић у осврту на нове књиге „Књижевност преступа“ и „Скица за портрете“ у издању Штампар Макарије и Ободског слова, казао је да ке Херман Секулић у „Скицама“ освјетлила животе Фраја, Блума, Гинзберга, Симића, Бродског.
– Маја Херман Секулић је међу првима на српском језику уписала та имена златним словима и у српску културу. То су аутопортрети о другима, аутобиографије о другима, како би то генијално рекао Михис (Милисав Савић), те аутобиографије су штиво без кога не би могли говорити о Маји Херман. Она је тако директно, тако непосредно, тотално улазила у саму суштину онога чиме се бави њен саговорник и налазила најкраћи пут до најкрупније загонетке о тим писцима са којима је разговарала – казао је он.
Директор Завода за издавање уџбеника (Београд) Драгољуб Којчић њену поезију доживљава, како је казао, као синтезу слика и мириса, а њу као спону са свијетом и човјечанством. Он је о дјелима Маје Херман Секулић говорио у контексту доживљаја.
– Не може да прође размишљање о доживљају тога што нам она предочава као синтезу слике и мириса, а осјећате мирисе, не треба ја да сугеришем. Та моја перцепција Маје је управо као да имам Алефа испред себе, односно да имам биће, јер она је биће у апсолутном обиму свих могућих доживљаја – истакао је он.
Херман Секулић је за РТХН казала да су њене биографије писаца, поговори, предговори, есеји настајали су, не као сусрети са ауторима, већ као дружења са њима.
– Боб Дилана сам уврстила у треће издање, зато што је добио Нобелову награду зa књижевност. Прије тога сам га сматрала рок фолк звијездом, али он сигурно јесте пјесник и то вјероватно међу најзначајнијима данас. Кажу да је Боб Дилан написао стих за сваку нашу животну ситуацију – прича она.
Публициста и културни радник Драгољуб Којчић, као уредник Завода за уџбенике и Петар Арбутина као главни уредник Службеног гласника у исто вријеме, а независно један од другога, одлучују се за издавање сабраних дјела, присјећа се Херман Секулић.
– На то сам ја рекла да је боље изабрана, јер још сам жива, јер код нас људи имају обичај да издају сабрана дјела и кад су у пуној снази. Мислим да је то неукусно, па су ово изабрана дјела. Онда сам им предложила да заједно то претворе у неко суиздаваштво, тако да је то на крају испало као издавачки подухват – казала је она.
Херман Секулић је открила да је у припреми њена шеста књига, роман под називом „У потрази за Лолитом“, а у скоро ће се појавити и други том другог, луксузног издања награђиваног романа „Девет живота Милене Павловић Барили“, овог пута на италијанском језику.