Jedan od programa u okviru „Dana Finske u Herceg Novom“ je radionica „Upoznajte Finsku – najsrećniju zemlju na svijetu i Mumine“, koju je Gradska biblioteka i čitaonica Herceg Novi organizovala u foajeu dvorane „Park“ za učenike trećeg razreda OŠ „Milan Vuković“ i četvrtog razreda OŠ „Dašo Pavičić“.
Djeca su pažljivo pratila prezentaciju o Finskoj i Muminima, koju je pripremila Svetlana Garić iz Finske ambasade, i tačno odgovorila na sva kviz pitanja.
Junaci priča iz Muminove doline postali su finsko nacionalno obilježje, a Jelena Đonović iz Gradske biblioteke i čitaonice je ponosna što su djeca sa velikim interesovanjem pratila prezentaciju i slušala priču.
-Kako ja znam da oni dobro slušaju priču? Ako se pretvore u uvo. U početku se dogovorimo kako se priča sluša, onda oni završavaju rečenice iz te pričei ja znam da su oni izuzetno dobro slušali. A, po čemu prepoznajem da je priča dobra? Upravo po tome što oni tačno odaberu onu reč koju je i sam autor priče odabrao, i baš tom rečju završe priču.
Jako su bili dobri, trudili su se kada sam im dala pitanja iz Sofronijevog šešira, svi su želeli da odgovaraju, svi su odgovarali tačno, što je značilo da su pratili priču. Kad neko kaže da deca danas ne čitaju, deca ne znaju da prate, deca samo gledaju u ekrane -pa, gledaju ako im se ekrani daju. Ako im se ne daju i ako im se priča priča, onda slušaju priču, poručila je Đonović.
Iz priče „Poslednji zmaj na svijetu“ djeca su naučila važnost prijateljstva, ljubavi i slobode.
-Iz ove priče pre svega naučili su dosta o prijateljstvu, o tome šta to znači biti dobar drug, biti prijatelj. Naučili su dosta o kućnim ljubimcima, to je ustvari centralna tema ove priče „Poslednji zmaj“. Dakle, zmaj ne može biti kućni ljubimac, kućni ljubimac ne može biti dresirana životinja, kućnog ljubimca morate voleti, čuvati, paziti i pre svega pustiti ga na slobodu, odnosno dati mu slobodu bilo da ga čuvate u kući, ili u kućici, ili u dvorištu, gde god – deca moraju da znaju kako da postupaju sa kućnim ljubimcima. Zmajevi, naravno, ne mogu biti kućni ljubimci, kako je to mali Mumin pokušao da uradi, ali nije uspeo zato što je svakom živom biću potrebna sloboda, a onim divljim stvorenjima, kao što se kaže u ovoj priči, ne možete uzeti divlju prirodu iz njih. Možete ih voleti i pustiti na slobodu.
Đonović je uvjerena da će Mumini, poput drugih dobrih književnih i crtanih likova, još dugo živjeti.
-Inače su ove priče iz Muminove doline izuzetno pitke, vrlo lepo prevedene i sa izuzetno dobrim crtežima. Ovi junaci žive ja mislim negde od 80-ih godina kod nas, na našem području, jer ih se ja sećam iz ranog detinjstva, pa malo kasnije, a i dan danas Mumini privlače pažnju. To znači da su ti likovi praktično večni. Oni se neće zaboraviti, samo se mogu više čitati, kraće ili duže emitovati, ali oni ostaju večni ukoliko privuku prvi put pažnju. Tata Mumin drži knjigu u ruci, što preporučujem i drugim tatama, poručila je Đonović.
Mumini su simbol finskog identiteta i kulturnog ponosa i među najpoznatijim su književnim likovima na svijetu, prije svega zbog ljubavi prema prirodi, jednostavnosti i važnosti zajednice.
