Савјет за грађанску контролу рада полиције препоручио је директору Управе полиције, министру унутрашњих послова и Влади Црне Горе да се хитно приступи јачању капацитета Групе за сузбијање кривичних дјела високотехнолошког криминала.
Група за сузбијање кривичних дјела високотехнолошког криминала, формирана 2019. године има пет службеника, од којих два раде искључиво на претресима и изузимању електронских доказа са дигиталних уређаја уз помоћ софистицираних намјенских алата, док руководилац Групе и два инспектора раде на рефератима вођења истрага, анализе доказа, саслушавању лица, и сарадње са домаћим и страним приватним и јавним службама.
Они су током 2020. извршили претрес преко 200 дигиталних уређаја, поднијели 19 кривичних пријава према надлежним тужилаштвима., а током 2019. године Група је започела око 105 предмета, много мање у односу на 2020. годину што указује на драстичан раст наведених кривичних дјела.
Како у Црној Гори постоји преко 350 000 Facebook корисника, а поред тога и осталих друштвених мрежа, и не постоји могућност да се сав садржај на друштвеним мрежама обухвати и прегледа, службеници Управе полиције, сходно могућностима, ручно обављају претрагу налога, што представља преобиман и непотпун посао.
Из Управе полиције су истакли да се суочавају са разним изазовима, попут алата за пружање анонимности на интернету, разних врста енкрипције мобилних телефона и рачунара, те немогућности интернет сервиса провајдера да пруже тачне податке о власницима ИП адреса. Велики изазов, такође, представљају и друштвене мреже, односно правила и процедуре у циљу достављања ИП адреса за кориснике, које посједују различите процедуре и правила поступања. Потребно је имати у виду и чињеницу да се подаци које грађани остављају на друштвеним мрежама као и мреже које користе не налазе на територији Црне Горе, и да наша држава нема овлашћење нити контроле над њима те да само од представника друштвених мрежа зависи да ли ће их добровољно доставити.
Управа полиције је навела и примјер најпопуларнијих друштвених мрежа у Црној Гори Facebook, Twitter, Tik Tok, од којих Facebook и Instagram, сходно њиховим интерним процедурама, на захтјев полиције и уз претходну сагласност и квалификацију кривичног дјела од стране надлежног тужиоца, могу доставити податке о ИП адресама и бројевима телефона са којих су налози отворени, док компаније Twitter и Tik Tok податке достављају само у случају да се ради о непосредној и тренутној пријетњи смрћу или самоубиству, или случајевима тероризма и дјечије порнографије, док за друго захтијевају достављање замолнице за међународну правну помоћ у кривично правним стварима, који процес неријетко траје између три и шест мјесеци.
Управа полиције је указала Савјету и на проблем ширења лажних вијести, говора мржње, тероризма и дјечије порнографије, не само на друштвеним мрежама већ и путем средстава за комуникацију а који се односи на немогућност блокирања садржаја од стране интернет сервис провајдера, односно непостојање правне регулативе нити надлежног тијела које би захтјевало од провајдера поступање у случају када се са одређене адресе врше наведена кривична дјела, као и да у КЗ Црне Горе не постоји кривично дјело креирање и ширење лажних вијести, која чињеница лимитира могућности државних институција.
Савјет је одлучио и да се непосредно обрати одборима за безбједност и одбрану и за политички систем, правосуђе и управу Скупштине Црне Горе, Агенцији за електронске медије и Министарству јавне управе, дигиталног друштва и медија у циљу иницирања потребних активности на које је указала Управа полиције а односе се на неопходне измјене Закона о електронским комуникацијама у погледу могућности блокирања и филтрирања садржаја који долазе у Црну Гору, односно дефинисања институције која може извршити блокирање и филтрирање садржаја на интернету.
Kако у Црној Гори постоји више интернет сервис провајдера (ИСП), односно више чворишта за излаз на интернет, потребно је опредијелити надлежно тијело, које би у константној сарадњи са ИСП блокирало и филтрирало садржај, те измијене Кривичног законика у циљу имплементирања кривичног дјела које би у себи имало опис ширења и креирања лажних вијести и дезинформација, имајући у виду да су до сада грађани Црне Горе своја права могли тражити само кроз грађанску парницу, уколико су били оштећени.
