У оквиру манифестације Дани српске ћириличне писмености, у фоајеу дворане Парк отворена je изложба калиграфских ћириличних рукописа Душана Мишића. У поставци су 23 рада обједињена називом „Молитве“.
Отварајући изложбу студенткиња архитектуре Ана Моровић прочитала је дио рецензије коју је за ову изложбу написла Душанова професорица Александра Кочековић:
„Калиграфски радови Душана Мишића већ у први трен привлаче пажњу посматрача инзваредном дисциплином израде и богатсвом колористичких рјешења. Снажни тонови класичних боја илуминаторским вјештинама комбинованих са великим али естетски савршено одмјереним златним партијама, Мишићевим радовима дају сјај и репрезентативност која готово да се очекује од искуства умјетника стеченог у савременом дигиталном свијету, препуном сјајних и брзо смјењујућих слика. То га не спријечава да традицију посматра савременим оком и сензибилитетом модерног умјетника, који не копира старе узоре већ им се диви и сагледава кроз широк спектар сопствених креативних потенцијала. Искуснији посматрач ће на Мишићевим радовима препознати инспирације у најстаријим и најчувенијим дјелима српске средњевјековне минијатуре, попут иницијала из Мирослављевог јеванђења, али ће непогрешиво осјетити и његову слободу у њиховој интерпретацији и уклапању у нове аутентичне ликовно-калиграфске цјелине. Душана би, да живи у средњем вијеку, звали Дијак или дворски преписивач, а умјесто атељеа користио би скриптаријум. Тај јаз између вјекова он једним потезом пера брише. Управо се то перо може посматрати кључем којим умјетник спаја прошлост и садашњост и сваким новим потезом осликава нове странице историје“.
Душану Мишићу ово је прва самостална изложба у Херцег Новом, а како истиче, у радовима је представљено дио онога што смо добили у наслијеђе из средњег вијека.
– Скинули смо слој прашине са рукописа и они су сада васкрсли. Сви су рађени на пергаменту, аутентичним материјалима и техникама које су коришћене у средњем вијеку, што је моје поље истраживања. Надам се да ће вам радови приближити сву љепоту дјела из средњег вијека и периода Немањића када је калиграфија цвјетала и имала најљепши приступ писаној ријечи кроз минуло стољеће, казао је Мишић.
Црквена општина топаљско-херцегновска организујући ову манифестацију поводом 110 година од освећења Цркве Светог Архангела Михаила наставља културну мисију очувања српског језика и ћириличног писма препознатих кроз традиционални Трг од ћирилице, казао је Саво Моровић, један од организатора манифестације.
Изложба ће бити отворена до следећег петка, 24. Септембра.
Као један од полазника школе калиграфије „Путем Његошевог писма“ ђакон Ненад Ковач казао је да је након Трга од ћирилице, Црквена општина топаљско-херцегновске овом манифестацијом показала колико велику љубав гаји према ћириличном писму.
– Знамо да је то наше писмо посвећено и освећено кроз молитве, јеванђеља и свете богослужбене књиге, које су најприје писане тим писмом. Исто тако освећујемо се и ми који то писмо и „ткамо“, као што то ради Душан Мишић на овој изложби овако величанствено – наводи он.
Ковач је подсјетио на то колико је тешко било урадити фототипско издање Мирослављевог јеванђеља, што ће полазници школе моћи и сами да увиде.
У оквиру манифстације Дани српске ћириличне писмености у Његошевој школи почео је курс калиграфије, односно школа „Путем Његошевог писма“, коју ће водити Душан Мишић.
