Селекција и управљање отпадом од пластике и папира били су централне активности посјете Бечу делегације Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма са колегама из комуналног сектора из општина Никшић, Котор и Херцег Нови.
Како је за РТХН казао в.д. директор Агенције за иградњу и развој Александар Ковачевић, делегација је обишла неколико фабрика на ободу главног града Аустрије и упознала цијели процес одлагања отпада.
– Видјели смо како се то све прерађује. Од примарне селекције коју обављају грађани, преко сакупљања, до лагеровања на једној локацији и самог производа од пластике. Читав циклус прераде и сакупљања смо обишли – наводи он.
Ковачевић истиче да у Аустрији селектују посебно папир, пластику, стакло и органски отпад, те да је акценат стављен управо на ту примарну селекцију, која креће из домова корисника.
Идеја је да се таква пракса пренесе и код нас, због чега је покренута процедура измјене закона, која би требало да буде усвојена до почетка наредне године, како би се кренуло у пројекат регионалног рециклажног центра, тврди Ковачевић.
– Као земља смо мали када је ријеч о броју становника и не можемо да произведемо толико отпада да би рециклажни центар био рентабилан, због чега и идемо у пројекат регионалног – објашњава Ковачевић и додаје да ће грађани имати времена да се прилагоде новој пракси одлагања отпада.
У земљама запада постоји и систем награђивања корисника који селектују отпад, а Ковачевић је мишљења да би то умногоме промијенило свијест грађана.
– Мислим да ће ускоро бити смањена и употреба кеса у супермаркетима. Имаћемо само оне најмање, најтање кесе, неће бити више оних великих. Иде се ка томе да се смањи продукција кеса и све те пластичне амбалаже која угрожава животну средину – сматра он.
Ковачевић је објаснио да се селектовани отпад користи као ресурс, али да је потребно све одвајати на нивоу домаћинства, јер пластика се не може искористи уколико се контаминира уљима и сличним органским отпадом.
Делегација из Црне Горе у Бечу је боравила на позив једне од водећих европских компанија за посредовање у збрињавању отпада, Интерсерокс, која је присутна у Словенији и Хрватској, а укључена је у систем који обавезује све произвођаче, увознике и дистрибутере да испуне своју обавезу и омогуће да се амбалажа врати на неки начин у циклус производње.
