Промоција монографије објављене поводом 50. рођендана клапе Стари капетан и програм приређен тим поводом у фоајеу Дворане Парк, преобликованом у праву новску конобу, био је сентиментално путовање кроз минулих пола вијека кроз које су публику водили Жељка Чепић и Данило Бабовић. Привремена коноба „Стари капетан“ у Дворани „Парк“добила је све похвале публике а осмислили су је и уредили Данило Бабовић и Мирослав Бобо Милановић. Свјетионици, бродски сат, звоно, телефон, мреже, весла, шкољке, гитаре, мандолине били су само дио богате сценографије коју су за овај програм уступили Марко Поповић и Стево Дамјановић, а упечатљиве су на зиду биле и слике Тиха Коњевића. Програм је био сентиментални повратак у вријеме које зовемо срећнијим, златним, а у Новом и распјеванијим од овог данас, у годину када је у Ђеновићу у склопу КУД Слога формирана клапа Мимоза, која је брзо промијенила име у Стари капетан, у част Мирослава Штумбергера, великог заљубљеника у Нови и Боку. Низала су се сјећања на концерте, наступе, дружења, путовања, признања Старог капетана – све до педесетог рођендана.
Ауторка монографије је Витка Вујновић а издавач је ЈУК Херцег Фест. Директорица Гордана Поробић Крцуновић истакла је да се вриједност клапске пјесме огледа у њеној донкихотовској отпорности на промјене које доноси савремени начин живљења, те да она савременом човјеку служи као привремена лука и склониште од стварности.
-Монографија ауторке Витке Вујновић – Нови пјесмом загрљен, настала поводом обиљежавања Јубилеја – 50 година постојања и навигавања „Старог капетана“ музичким водама, представља историјски документ и непроцјењив прилог очувању традиције клапске музике у Херцег Новом и Боки Которској. Саткана је од прича и свједочења бивших и садашњих чланова „Старог капетана“ о начину на који је настајала клапа, данас пјевачко друштво, о њеном репертоару који се годиама и деценијама обогаћивао, о ауторима композиција и текстова, о фестивалима на којима су њени чланови учествовали и освојеним наградама. Све ове приче објективне, али и личне чине једну велику музичку причу о Новом, Боки и Медитерану која носи симболично име „Стари капетан“ по старом капетану Штумбергеру, казала је Поробић Крцуновић.
По њеним ријечима, монографија – Нови пјесмом загрљен, мотивише и обавезује на додатно етномузиколошко истраживање клапске музике у Херцег Новом и њеног локалног спецификума које би било добро документовати и објединити такође у форми монографије или некој другој форми.
-Монографија па и овај значајни јубилеј нас обавезују и на размишљање о систематичнијем приступу његовању клапске музике у Херцег Новом и о некој врсти институционализовања, заштите и очувања овог културног блага, казала је директорица Херцег Феста и подсјетила да је клапско пјевање заштићено нематирајално добро у Хрватској , а по њеном мишљењу добар примјер систематичног приступа односу према клапском пјевању као нематеријалној културној баштини, али и као аутентичној бокељској, културној и туристичкој понуди може послужити НВО „Међународни фестивал клапа Пераст“ који је поред организовања фестивала покренуо и часопис Лирика и оформио клапску музичку библиотеку.
Ауторка монографије Витка Вујновић, која је пажљиво биљежила разговоре са некадашњим и садашњим члановима клапе, одабирала заједно са Мирославом Бобом Милановићем фотографије али се и трудила да се у књизи нађу имена свих оних који су у клапи барем и кратко радили.
-Клапа Стари капетан, баш као некада Бокељи у друштвеном и културном смислу јесте дио срца и душе Херцег Новог, залива под Новим, оног бескрајног плаветнила наспрам града, свих љубави и свих чежњи које носимо када Нови макар и на кратко напустимо – казала је Вујновић и истакла да је циљ писања и објављивања монографије пренијети љубав према клапском пјевању на младе, „јер су клапске пјесме одјек наше прошлости чији ехо треба да боји и будуће вријеме“.
-Уосталом нема тога што клапа није рекла пјесмом, а пјесма зрачи и значи свакоме на неки други начин а опет творећи склад и хармонију. То може бити наук за све и за цио живот – закључила је Вујновић и у том смислу захвалила и клапи „Бокељи“ за све што је урадила у овој области па и клапи Кастел нуово за наставак те традиције.
За пет деценија подршке и сарадње са Старим капетаном додијељено је пет плакета, постхумно оснивачу и првом музичком руководиоцу Јусуфу Омерагићу, најстаријем члану који је свих 50 година у клапи Вуку Вујновићу, јединој дами која је десетак година била чланица клапе Анкици Вујновић, човјеку који није био члан али је најистрајније помагао рад клапе Илији Балићу и предсједнику Општине Херцег Нови Стевану Катићу који је без задршке пружио подршку овом програму и објављивању монографије.
Предсједник Катић је захваљујући на плакети, оцијенио да је она симбол дугогодишње сарадње између Херцег Новог и клапе Стари капетан.
-Овај састав његује традицију клапског пјевања, које је нематеријална свјетска културна баштина уврштена на Унеско листу. Већ 50 година представљају неизоставан дио најзначајнијих новских манифестација, уносећи дух Медитерана, љубав и ведрину гдје год да се појаве. Пјесме Старог капетана постале су незваничне химне нашег града и Боке Которске. Многи Новљани расути по свијету, као и сви они који воле овај град, пјевали су „Долазим Боко“ радујући се поновном сусрету са Херцег Новим, казао је Катић и истакао да су уз Стари капетан одрасле многе генерације, славећи уз добру пјесму живот и свој град.
-Због свега тога, Општина Херцег Нови данас, као и током протеклих пола вијека, помаже и подржава рад клапе Стари капетан, препознајући њихов значај. Они то увијек враћају на најљепши начин – пјевајући о Новом, за Нови и са Новим. Наша је жеља да та пјесма траје још много деценија, поручио је Катић.
Све што је синоћ речено и све што је пјевао Стари капетан била је посвета је времену које је остало иза нас – а у 51. годину и публика и клапа кренули су са жељом да се ова музичка прича настави снажна и здрава, а ако је будемо слушали пажљиво и срцем у неком тренутку схватићемо да сви познајемо тај ритам да имамо заједничке пјесме. То су свакако и оне које нам дарује Стари капетан, оне којима грли град, Боку и све добре људе. То је без сумње и антологијска Долазим Боко, коју је клапа синоћ отпјевала заједно са бројном публиком.
За ликовну опрему монографије заслужан је Војислав Војо Килибарда, о прелому су бринули Ивана Мркајић и Небојша Глумац, док је коректуру урадила Милина Ковачевић.
Пред почетак промоције „старом капетану “ стигла честитка професора Лазара Сеферовића.
-Сретан сам да је наша најбоља клапа „Стари капетан“ доживјела 50 година постојања. То је јединствен и вриједан јубилеј, да пола вијека ни једна друга није их извођачки надмашила захваљујући и прије свега најбољем тенору на Јадрану, нашем бокешком првом гласу Шаровићу и данас његовим синовима.Није ми познато толико трајање ни једне клапе на Јадрану таквог квалитета који траје пола вијека. Наш град мора се поносити с њима као што сам се ја увијек поносио што постоје, поручио је професор Сеферовић.
