Као из какве неисцрпне ризнице, из херцегновске Музичке школе стасавају таленти а захваљујући љубави и раду који дејеле са професорима у овој установи нижу се и награде и признања на републичким, регионалним, европским, свјетским па и онлајн такмичењима. Све то је уз много радости и поноса готово постало уобичајено. Али да увијек може више, боље, даље потврдила нам је ових дана Јелена Мандић, ученица клавира у класи професорице Ирене Мијушковић.
Подсјетићемо, она је 2019. побиједила на руском међународном такмичењу “Viva Music”. Награда је била учешће на такмичењу у Њујорку у Карнеги холу, гдје је Јелена на Global Artist Debut Concert , на коме су наступили побједници такмичења Suzanne Culley и Viva Music, још једном тријумфофала. У најпознатијој концертној дворани на свијету млада Новљанка наступила је као једини представник Црне Горе а са првонаграђени умјетницима из цијелог свијета.
Ова вриједна четрнаестогодишњакиња рођена у Ослу, са родитељима је у Херцег Нови стигла када је имала само шест година. Одмах је уписала Музичку школу и тада је започела размјена љубави према музици, сарадња, посвећен и истрајан рад талентоване Јелене и врсне професорице Ирене Мијушковић.
Професорица ми је пренијела љубав према клавиру и врло брзо ,већ на првој години, смо кренули са такмицењима. Услиједиле су награде, које су само давале нови мотив за рад све док нисам почела да уживам у свирању, објашњава Јелена.
Ове утиске смјењује њујоршка прича која је била остварење њеног сна.
Иза сцене ,чекајући наступ, упознала сам остале учеснике. Јако занимљиво је било комуницирати са дјецом из разних крајева свјета, а прошли исти пут као ја, а неки се већ и професионално баве музиком. Концерт је трајао висе од два сата. Наступала сам у првом дјелу, тако да сам након паузе могла наставити да слушам концерт из публике.То је био прави доживљај.Наступали су старији од мене, извођачи који су одлично свирали. Могу рећи да је то најбољи концерт на коме сам икада била, одушевљена је Јелена.
Каже да су јој узори велика имена пијанизма, али и њена професорка, Ирена Мијушковић, јер је радећи са њом схватила да труд мора дати резултате шта год да човјек ради.
-Схватила сам и да је све могуће, па и дохватити звијезде. Само је потребно довољно јако жељети и бити упоран.
Послије сјајних успјеха Јелена ће каже са својим друштвом љето провести у Херцег Новом, чека је потом још једна разред Основне Музичке школе а даље – видјеће. На списку жеља је и њен хоби – плес, којим се бави у КСЦ Диано.
За све достигнуто Јелени честитке, за све што планира подршка и жеља да оствари и нове снове.
Из Јелениних одговора „читамо“ о каквој је особи ријеч, али је дивно забиљежити и шта о њој каже њена професорица клавира, Ирена Мијушковић.
Пуна срећа и оправдано поносна професорица Мијушковић истиче да је било „крајње вријеме да и остатак свијета види и чује какво то благо има Црна Гора и наш Херцег Нови”. Одмах послије тога слиједи опаска да се данас веома ријетко срећу дјеца попут Јелене, која је „изнад свега добра особа“.
- -Интелигентна је, образована, посвећена, амбициозна, организована… а уз све то ви схватате да ће, све што дате, бити усмјерено и упућено особи која добро зна шта треба са тим урадити даље, између осталог и стечено знање несебично подијелити са другима, на сцени дати све од себе и тако свим људима пружити прелијеп духовни и умјетнички ужитак… Напунити им батерије, очистити ум од лоших информација и оставити их, бар неко вријеме духовно “нахрањене”. Због свега тога мислим да је наступ у Карнеги Холу, у Њујорку, заправо нешто најприродније, што је сада могло да се деси.
Понос па и срећу због успјеха своје ученице професорица Мијушковић објашњава као да говори о свом дјетету „гледате и слушате нешто што је и дио вас, а опет је она умјетница за себе“.
-То што смо заједнички градиле од самог почетка, сада је постало грандиозно, видљиво и препознатљиво и ту ја више немам шта ни да одузмем, а врло мало да додам.
Причи ипак понешто треба додати, рецимо да је од 19 ученика из класе Ирене Мијушковић њих 15 учествовало на разним такмичењима. Какав је резултат? - Ове школске године у класи имамо 37 награда, све су прве и специјалне, са 100 поена, имамо једну трећу и једну другунаграду. Тиме не истичем само колико смо много труда уложили, већ наглашавам да има веома много талентоване, вриједне, радне и посвећене дјеце, која самном дијеле ту огромну љубав према музици и за коју сам сигурна да ће, такође, постићи успјех попут Јелене Мандић.
Радујемо се новим успјесима ученика и професора Музичке школе, не само зато што тако славе и наш Нови, већ и због те љубави којом и нас, на сваком концерту дотакну.
