У Општини Херцег Нови одржана је вишечасовна јавна расправа поводом Елабората о процјени утицаја базне станице на животну средину, чија је градња планирана на Сушћепану. Мјештани овог и околних села су указали да је објекат опасан по здравље и животе становника овог краја и очекују да ће надлежни усвојити њихове захтјеве, јер у излагању представника Телекома, нису добили увјерљиве одговоре на бројна питања, док обрађивач тврди да се објекат не налази у недозвољеној зони зрачења. Закључено је да ће петочлана Комисија дати коначан став на основу провјере елабората.
Највише примједби односило се на близину базне станице, која би требало да буде, како мјештани кажу, на удаљености од најмање 150 метара од прве куће, а она се према Елаборату налази на удаљености од 38 метара.
Према ријечима предсједнице Мјесне заједнице Ратишевина-Сушћепан-Требесин, Зорице Мијајловић велики број њих је присуствовао и Збору грађана који је одржан прошле седмице.
– На данашњој расправи били су активни сви мјештани. Нисмо добили конкретне одговоре, на питања о зрачењу, а стално су потенцирали да послије 37. метра, колико су прве куће удаљене од локације на којој планирају изградњу базне станице, нема никакве опасности. Нису нас увјерили и то је остало недоречно. Суштина је да добијемо прави одговор колико утиче на здравље мјештана села Сушћепан. Забринути смо за животе и здравље свих нас. Сви желимо да имамо брз интернет, нисмо против изградње базне станице али да не буде у близини кућа. У Општини постоје локације које су на довољној удаљености од насељеног мјеста, гдје живот и здравље мјештана неће бити угрожено, указала је Мијајловић.
У наредном периоду ће одлучивати петочлана комисија. Надамо се да ће бити у нашу корист, очекује Мијајловић.
Александар Дуборија, члан тима обрађивача, је казао да је Елаборат у свему урађен према позитивним нормама и прописима који дефинишу недозвољено електромагнетно поље.
-У елаборату је прорачуната димензија граница недозвољеног зрачења и показао је да се ни један објекат не налази у зони недозвољеног зрачења. Тако да је са тог становишта процјена валидна, казао је Дуборија
Базна станица је неопходност садашњег људског развоја оцијенио је он и додао да их има у свакој градској средини, у предграђима, брдима и оне служе за пренос радио комуникационог сигнала.
-Базне станице имају опсег недозвољеног зрачења, а када се изађе из тих недозвољених граница, њен утицај, са садашњом стручном и научном подлогом је мањи него зрачење од мобилног телефона који држимо код нас. Ја причам о нејонизујућем зрачењу а што се тиче јонизујућег зрачења оно је везано за радиоактивне елементе и нешто друго, објаснио је Дуборија.
Зоран Сладовић, на чијој земљи је планирана изградња базне станице, казао је да није у питању 5 Г базна станица, већ 4 Г.
-Предствници Телекома су нас контактирали прије годину, тражећи адекватну локацију за постављање базне станице, која би требало да поспјеши сигнал корисницима на подручју Игала. Усагласнили смо се око позиције, која је њима била адекватна и упутили су нас у даљу процедуру, тражење сагласности за локацију од Општине. Као и сваки пројекат он има своје фазе, а једна је израда елабората и прихватање Елабората од стране Секретаријата за екологију и енергетску ефикасност, казао је Сладовић.
Ова расправа је организована због примједби и сугестија, које грађани имају на елаборат.
-Не прејудицирамо. Елаборат може бити одбачен, односно, не прихваћен. У том случају ће се ићи на израду другог елабората. Уважиће се примједбе и сугестије. Ми као странка смо хтјели да будемо сигурни да неће утацати на здравље становника, јер налази се и у непосредној близини наше куће. Ако се укаже да имам некаквих опасности по здравље, Секретаријат ће то одбити, навео је Сладовић.
Данијел Ђорђевић, мјештанин Сушћепана који живи у близини локације на којој је планирана изградња базне станице, каже да су дошли са неким питањима:
-Ја сам имао највише питања искључиво из елабората њиховога, али нисмо добили квалитетни одговор и то је једна мала замјерка. Напомињали су да су то неке техничке грешке, али је пуно питања и изгледа да елаборат има пуно грешака. Предложили су да нека комисија детаљно прегледа елаборат и оцијенити исправност самог елабората и ако буде неких грешака, да ће ићи сљедећи неки елаборат. Ми мјештани, већина мјештана нисмо против градње, него смо против близине самог објекта насељеном мјесту. Ако постоји могућност да се то мало одаљи то би било идеално за све нас. Ми се надамо да ће из наше општине квалификована комисија то детаљно да прочитати и анализирати и ето, чекамо и неке нове податке и нове одговоре, очекује Ђорђевић.
Менаџер Општине Херцег Нови Душан Вукић, који иступио у име Секретаријата за екологију и енергетску ефикасност, је казао да је по пријему захтјева за изградњу базне станице на Сушћепану, Секретаријат имао двије опције.
– Пошто се тај пројекат базних станица налази у другој категорији по уредби о објектима да ли треба да се ради елаборат о утицају на животну средину или не треба. Значи, ми смо могли као Секретаријат да одлучимо и да није потребна израда елабората о утицају на животну средину, али с обзиром да ипак на Сушћепану живе грађани и и да се налази се у једном природном окружењу, одлучили смо да је потребно да се уради елаборат о процјени утицаја на животну средину. Ми смо тај елаборат добили и на основу тога смо онда организовали јавну расправу која траје 30 дана, а ово је главна расправа гдје су могли и грађани Сушћепана и остали заинтересовани да дођу, дају евентуалне примједбе у односу на елаборат и поставе одређена питања.
Било је доста интересовања, дошло јер доста грађана Сушћепана, имали смо сигурно преко 20 питања конкретно везаних за тај елаборат. Било је доста и недоумица, ми смо сва та питања евидентирали, направљен је записник, снимана је расправа и сљедећи корак је да Секретаријат сабере сва та питања и да их упутио комисији за процјену утицаја на животну средину. Комисију је, такође, основао Секретаријат, она се састоји од пет чланова, ту су људи од струке ван локалне самоуправе, што прописује и закон, значи комисија се саставља од људи из секретаријата и дио људи који су из стручне јавности.
Комисија ће добити сва питања грађана са јавне расправе, задатак да сабере та питања, и она релевантна да упути израђивачу елабората, да их упути њима да виде да ли могу евентуално да отклоне неке недоумице, или ако су нека питања спорна да ли може да промијени дио у елаборату, који се односи на та питања. Након тога обрађивач елабората враћа елаборат поново комисији у смислу да мора да отклони та одређена питања која су грађани поставили, а за које комисија сматра да су релевантна. По пријему елабората у којем су нека питања сагледали и отклонили, комисија поново гледа елеборат и одлучује да ли је то сад у реду. Ако није у реду опет може, опет може да достави нека спорна питања везано за елаборат и тако може два пута да се деси да комисија елаборат враћа обрађивачу елабората. Послије тога комисија доноси завршну одлуку, да ли сматра да је елаборат у реду и да ли треба дати позитивно мишљење или не, потврдио је Вукић.
Осим комисије завршну ријеч даје Секретаријат за екологију и енергетску ефикасност који ће дати коначно рјешење, да је прошао елаборат или ће га вратити, уствари сматрати да није задовољио потребне услове, што се тиче утицаја на животну средину, прије свега, утицаја на човјека.
