Изложба „Траг времена – Богом дано, Богом поклоњено“ оживјела успомене на Бијелу

Изложба „Траг времена – Богом дано, Богом поклоњено“, аутора Златка Вујошевића Маркана, посвећена очувању културног и историјског насљеђа Бијеле и Боке Которске, отворена је синоћ испред Дома културе у Бијелој.

Изложба представља путовање кроз вријеме, састављено од аутентичних фотографија прикупљаних од мјештана, из породичних архива и приватних колекција.

Кроз више од 170 фотографија и документарних приказа, посјетиоци имају прилику да упознају живот људи, развој мјеста, поморску традицију, свакодневицу и догађаје који су обиљежили историју овог краја.

Овај пројекат је настао из жеље да се сачува дух Бијеле и да се кроз панеле и каталог прикаже живот једног времена – начин на који се некада живјело, радило, учило и стварало.

– Иако се осврће на историју Бијеле, његов главни циљ није приказивање прошлости, већ подсјећање на вриједности које су обликовале ово мјесто и људе који у њему живе. Пројекат доприноси промоцији Бијеле као значајне туристичке и културне дестинације – казала је модераторка Тамара Младеновић.

Аутор изложбе Златко Вујошевић Маркан провео је своје дјетињство у Дјечијем дому „Младост“ у Бијелој, а већ 30 година живи и ради у Београду. Представљајући изложбу, истакао је да се она састоји од пет модела.

– Први модел је фотографија, други литература, то јест историјски запис, трећи умјетничка импресија, односно цитати које сам написао. Четврти модел је музичка нумера „Бисер Боке“, пјесма о Бијелој, а пети  грб Бијеле који представља спој мора, камена, рада, вјере и медитеранског начина живота, односно све оно што је обиљежило овај крај кроз вијекове.

Директорица ОШ „Орјенски батаљон“ Наташа Франић казала је да нас ова изложба подсјећа да фотографија није само забиљежени тренутак, већ свједочанство живота мјеста, мјештана, обичаја, као и промјена кроз вријеме.

– Као мјештанка Бијеле осјећам посебан понос што се кроз ову изложбу оживљава наше насљеђе и подсјећа на оно што нас повезује. Као директорица школе вјерујем да је управо упознавање сопствених коријена један од најважнијих темеља одрастања. Дјеца која познају историју свог мјеста лакше разумију себе, своју заједницу и развијају осјећај припадности и одговорности према ономе што су наслиједили, истакла је Франић.

Мјештанин Драго Шеровић казао је да је ово изванредна идеја да се на паноима прикаже Бијела у слици и ријечи.

– Ово је велики подухват и Бијељани и наши гости могу прочитати и сазнати нешто ново о Бијелој. Ово је веома питко да се кроз слику и ријеч сазна нешто о нашој Бијелој.

Мјештанин Никола Свилановић подсјетио је на историјат Бијеле и казао да су Бродоградилиште и људи који су њиме руководили направили снажан замајац развоја мјеста.

Аутор књиге „Бокешки берберин“ Милорад Маловић подсјетио је да је радио 46 година у Бијелој и да је шишао од беба до генерала, а да је бријао и Ива Андрића.

О Рибарском друштву Бијела говорио је Слобо Свилановић и додао да је рибарство у прошлим временима било једно од занимања којим се бавило становништво Бијеле.

– У Бијелој су постојале три дружине које су се бавиле рибарством мрежама: Лаконићи, Илићи и Сјерковићи. Претежно су ловили сарделу, којом су снабдијевали становништво и постојећу фабрику за прераду рибе.

Удружење жена „Риза“ из Бијеле постоји већ 80 година и једно је од најстаријих у Црној Гори и окружењу. Снежана Таузовић истакла је да су данас невладино удружење чији је циљ рјешавање и унапређивање општих и специфичних питања жена у друштву и породици, те афирмација и јачање улоге жена кроз стицање нових знања.

– Од самог оснивања Дјечијег дома у Бијелој 1946. године жене Бијеле су активно учествовале у свим акцијама уређења и побољшања услова живота дјеце у Дому. Та веза између Дома и нашег удружења траје до данас – казала је Таузовић.

Пројекат је реализован уз подршку Општине Херцег Нови и Мјесне заједнице Бијела, а уједно је овај догађај означио и почетак туристичке сезоне у овом дијелу општине.