Изложба „Црногорско ћирилско штампарство XВ и XВИ вијека“ представљена је синоћ публици у Херцег Новом, у просторијама Матице црногорске.
Према ријечима Јованке Вељовић, из Матице црногорске, изложба је отворена поводом обиљежавања јубилеја, 530 година од штампања прве књиге „Октоиха првогласника“ 1494. у државној штампарији династије Црнојевића.
-Овом изложбом представљен је и сам рад штампарије Црнојевић. Након Прага и Новог Сада изложбу поново представљамо у Црној Гори, вечерас у Херцег Новом, а након тога изложба ће бити постављена и у другим градовима гдје Матица црногорска има огранке, каже Вељовић.
Изложбу је отворио предсједник Матице црногорске Иван Јововић.
– Изложба „Црногорско ћирилско штампарство XВ и XВИ вијека“ стигла је у Боку која се још у XВ вијеку сусрела са изумом штампарства. Бока, а самим тим и Херцег Нови због свог специфичног кода заузима посебно мјесто када је у питању црногорска културна баштина, нарочито она средњовјековна која почива на успјешној синтези источне и западне цивилизације, каже Јововић
Према његовим ријечима, штампарска дјелатност из XВ и XВИ вијека представља богату заоставштину која је трајно оплеменила црногорску културну ризницу, при чему треба указати да је наведени цивилизацијски искорак направљен у крајње неповољним друштвеним и политичким околностима, у вријеме османске инвазије на Црну Гору. Такав развој догађаја је далекосежно измијенио културолошки образац Црне Горе.
-Такав развој догађаја је далекосежно измјенио културолошки образац Црне Горе. То је узроковало да се дјела средњовијековне технике штампе из Црне Горе, као и оних штампарија са црногорских простора, између осталих и Божидара Вуковића Подгоричанина и његовог сина Вићенца који су дјеловали у другим срединама, у кратком периоду, до краја XВИ вијека потисну и нестану са краја Црне Горе. Мада богослужбене ћирилске књиге из ових штампарија налазимо у свјетовним и црквеним установама широм држава Балкана, али и на тлу некадашње Аустроугарске, казао је Јововић.
Изложену поставку чине 24 паноа димензија 80 x 110 цм.
-Изложба је уједно и повод да се присјетимо наше заједничке, како старословенске, тако и хришћанске баштине Црне Горе гдје публика има прилику да се директно упозна са црногорским ћирилским инкунабулама насталим до краја XВ вијека које представљају особену вриједност европске културе. У том контексту желим апострофирати чињеницу да међу словенским народима само Чеси, Хрвати, Црногорци и Украјинци имају инкунабуле, што је битан индикатор, наводи Јововић.
Изложене фрагменте било је тешко прикупити.
-Како је наслијеђе црногорског средњовијековног штампарства било расуто далеко ван земље поријекла, одлучили смо и успјели у намјери да фрагменте ових књига саберемо у цјелину, симболично отварајући процес враћања ове баштине у колективну меморију, навео је Јововић
Изложба ће у Херцег Новом бити отворена до 12.априла, а током године наставиће пут кроз Црну Гору и градове европских земаља.
