У ДОО Водовод и канализација Херцег Нови планирају да инвестирају у развој информационих система, санацију и доградњу мреже, као и увођење нових технологија.
-Улагање у развој предузећа подразумијева да се његова глобална вриједност повећава. У компарацији са развијеним водоводима у Европи заостајемо више од 20 година. Увођење нових иформационих технологија постаје приоритет, казала је гостујући у емисији Новско јутро, директорица предузећа Водовод и канализација Оливера Доклестић:
Свјетски тренд је да се ради на пројектима заштите животне средине, изворишта, квалитета воде…Глобални недостатак воде, све мање киша у условима климатских промјена, проузрокује мањи прилив атмосферских вода него што је било раније.
– И ми желимо иновације, када остваримо добит да инвестирамо у резервоаре нове цјевоводе, а за све то морамо да добијемо сагласност од Регулаторне Агенције за енергетику Црне Горе. Конкретно, управљамо Постројењем за пречишћавање отпадних вода а то је за њих друга радна јединица, без обзира што тамо раде наши радници, они нам то не признају као трошак. Зато смо код Агенције у мањку за 150 000 еура, у приказу наших трошкова у пословању. Зато мотрамо то да надомјестимо. Једно водоводно предузеће се не може да сведе на просту репродукцију. Увијек би требали да имамо 100 000 еура, у резерви за обнављање, улагање… Регулаторној Агенцији тешко је објаснити функцију водоводног и канализационог система и све непредвиђене случајеве са којимa се суочавамо, а нису наведени у плану и програму активности. Интенција је да би се то питање морало отворити на вишем нивоу, министарству, Привредној комори…Сва водоводна предузећа имају сличну причу. Регулаторна агенција не препознаје инфлацију и не дозвољава инвестиције, корекцију цијена, претварање добити у подизање вриједности фирме. С обзиром да ће многа водоводна предузећа бити доведена на границу егзистенције, очекује се подршка надлежних, казала је Доклестић.
Проблем несавјесног одлагања отпада у канализацију
У ДОО Водовод и канализација Херцег Нови један од већих проблема са којима се сусрећу запослени представља зачепљење канализационих испуста разним врстама отпада и масноћа из ресторана, кафића и других објеката.
У сектору канализације не представљају само кварови проблем, наводи Оливера Доклестић:
– У великој мјери ријеч је о несавјесном односу, у првом реду, грађана који у канализационе шахте, пумпе бацају разну робу, деке, пешкире, душеке, хигијенски, грађевински материјал…
Велики број ресторана из фритеза избацује масноће директно у канализацију што не би смјели.
-Очекујемо да комунална полиција, санитарна и еколошка инспекција, изађе на терен и прегледају рад кухиња бројних ресторана и других. У кухињама морају да посједују сепараторе за уља и масти. Фирма Еко Сан из Бара преузима употребљено уља и масти – транспортује и третира на прописан начин. Нама је то велики проблем и молим власнике кафана, ресторана, перионица, ремонтних сервиса, који користе отпадна машинска, мазивна уља да не бацају у канализацију разне врсте отпада и да поштеде мука разних зачепљења, апеловала је Доклестић.
