У Галерији „Јосип Бепо Бенковић“ отворена је 24. Херцегновска ликовна сцена која је окупила умјетнике из нашег града али и онима који га носе у срцу. На њиховим дјелима је печат традиције некадашње Умјетничке школе у нашем граду, које више нема, али умјетност снажно наставља развој даље.
Херцегновска ликова сцена окупља умјетнике из Херцег Новог са циљем да својим суграђанима представе дио свог стваралаштва, али и да покажу како су куле, пјаце, камен, море, галеб, риба, брод и све што овај медитерански град чини привлачним, неисцрпна инспирација за стварање нових умјетничких дијела, казала је директорица Галерије Јосип Бепо Бенковић и музеја Мирко Комненовић Гордана Kрунић.
– Ова 24. Херцегновска ликовна сцена потврђује да Умјетничка школа у Херцег Новом, иако званично не постоји, живи у дијелима својих следбеника, некадашњих ученика, али и младих умјетника који одрастају уз сцену и из године у годину излажу дијела и крче пут ка умјетничком пространству, казала је Крунић.
Изложбене салоне галерије, како је истакла Крунић, уступили су дијелима преко 70 умјетника.
– Ту су иконе, слике, цртежи, графике, инсталације, портрети, макете, компјутерске слике, дјела разних техника, мањих или већих димензија, али све заједно чини једно посебно надахнуће које нас одмиче од свакодневице, издиже до космичких висина и за тренутак нас чини ванвременским, казала је Крунић.
До краја године планирају да организују једновечерње стручно вођење кроз изложбу, а послије празника и дружење са умјетницима.
Херцегновска ликовна сцена примиче се малом али значајном јубилеју, казала је на отварању кустос галерије Јасмина Житник. Она је додала да и овог пута ХЛС остаје потврда бурних и широких ликовних тенденција, стремљења и умјетничког вишегласја.
– Овогодишња Херцегновска ликовна сцена има госте, али је то већ уходано учешће руских и украјинских умјетника те дјелује попут хора. Ту су и стари учесници сцене, али и ентузијасти који су жељели на овој сцени да се представе. Претежно су ту радови на равној подлози, цртежи, графике и слике и они постају знак сцене. Има и неколико умјетника који су се представили скулптуром и макетом и то је чињеница која потврђује да би и то требало подстаћи у сваком погледу. Дјела имају предзнак ангажованости, а умјетници су тананим нервом дотакли питања девастације, отуђености, заблуда, али и љубави и пријатељства. Показали су како како сагледавају себе и свијет око себе, казала је Житник.
Појаснила је да је танка граница између примјењене и умјетности у ужем смислу, те да је ова сцена границе отворила што јој је донијело „интересантну боју“.
– На сцени се срећу дјела одраслих која би се могла одредити у наиву али и понеко дјело младих људи веома зрелих ликовних схватања, истакла је Житник.
Сликар Илија Мартиновић подсјетио је да је Друштво ликовних умјетника, чије су оснивање иницирали група дипломаца, старији сликари и руководство Галерије, на чијем је челу тада био Ђуро Бели Пријић, одлучило да љубитељи умјетности и ствараоци без стручног образовања могу бити учесници Херцегновске ликовне сцене.
– Ова изложба је још један доказ да Херцег Нови, град умјетноси и умјетника, чува традицију ликовне вриједноти претходних генерација и чувене Умјетничке школе. Умјетници високог и највишег ранга, сталним учешћем на Сцени, били су својеврсна подршка и инспирација свим осталим учесницима. Примјер за то су великани бокешког, црногорског и свјетског гласа, академик и професор Војо Станић, професор Лука Берберовић и покојни професор Ђорђе Бато Правиловић, на чему смо им искрени захвални – поручио је Мартиновић.
Информисао је да данашња Сцена има излагаче у готово сивим техникама осим у вајарству и истакао да није компетентан да оцјењује поставку, да не би изазвао, како је казао, комплексе ниже или више вриједности и предрасуде, јер тога у умјетности нема нити смије бити.
Организатор изложбе, која је отборена за посјетиоце до 20. јануара 2023. године, је Галерија „Јосип Бепо Бенковић“, а покровитељи Општина Херцег Нови и Секретаријат за културу и образовање.
