У предвечерје празника, 28. октобра, Дана града, одлично конципираним програмом концерта “Граду с љубављу” професори херцегновске Музичке школе приредили су истинско задовољство и радост публици али и извођачима који су, како кажу, једва чекали да се врате на сцену послије паузе коју је наметнула корона.
Музичку причу са којом су преплитани лирски записи о музици и о Херцег Новом започела је директорица школе Нивес Ненадовић, подсјетивши да је овај концерт традиција коју у школи пажљиво његују. Концепт је осмишљен у договору са колегама, а сви су срећни што опет могу да свирају пред публиком, и радују новим наступима.
-Прије свега сам задовољна зато што опет можемо да се бавимо овим. Имали смо једну паузу због цијеле ове ситуације, тако да се и колеге и ја радујемо и надамо се да ћемо и за Нову годину да организујемо нешто овог типа и, наравно, у другом полугодишту, поручила је Ненадовић.
Она је извела Дебисијеву “Мјесечину”, мелодију у којој све, како је писао Пјер Ла Мир, лепрша и узлијеће тако да је овај избор сасвим одговарао празничној атмосфери. Услиједила су,у извођењу Аните и Јелене Поповић, Босиљке Kулишић, Игора Новака, затим Линде Познановић, Маје Жмукић, Александра Бубање, Ирене Мијушковић и Ђура Познановића, а у финалу Јованке Вељовић и Светислава Васића, дјела Шарла Бериоа, Љове, Бабајаниана, Пјацоле, Богдановића, Јохана Kристијана Баха, па танго Kарлоса Гардела и Брамсов “Трио а мол”.
Од прве нумере, мјесечевих нота, до завршне нумере у музици је, и кроз приче које је казивала Драгана Влаовић, публика препознавала сјећања на догађаје из прошлости Новог, згуснута у именима новског Шеталишта Пет Даница, градског Трга Николе Ђурковића, основних школа, новских улица, игру свих који су одрастали у овом граду и бројали скале од Шквера до Трга, од Трга до Белависте, оне испод Торе или ма које којима се стиже додома или одлази из њега. Увијек чувајући слику града и његових споменика, посебно оног мраморног, високог, витког, који израња из зеленила Савине, споменика Безметковићу – или храбрости, поносу, и пркосу, тренуцима у којима су у различитим врменима и многи уградили своју у душу града па нам је и он храбар и другачији, поносан и пркосан, свој, град са великом душом, знаменитом прошлошћу, временом које живи данас и његује га, загледан у оно које ће тек доћи.
Уз Гарделов Танго лако је публика замислила игру која и Новом пристаје и спаја у невјероватну снажну хармонију море док реже бура и када ваља југо, силину орјенских сњегова и врелину августовског Сунца над Новим, пркосне а њежне мимозе које цвјетају у сред зиме, зими тихе, сиве, меланхоличне тврђаве новске које љети врве од живота, сјеновите ђардине наспрам увијек отворених камених тргова. Kалеидоскоп одлично одабране и изведене музике и лирских записа о граду завршен је очекиваним снажним аплаузом и једном жељом – да оно што је најбоље у нама буде и наш и путоказ Херцег Новог.
Наредни концерт у Музичкој школи планирају, опет по доброј традицији, пред Нову годину.
