У Подгорици је 22. априла одржана сједница Комисије за економска питања Уједињених Нација за Европу (UNECE) са невладиним удружењима из области екологије и заштите животне средине у Црној Гори, којој је присуствовало и Еколошко друштво Боке.
Разматрани су пројекати везани за животну средину у Црној Гори у циљу побољшања статуса државе у управљању задацима значајним за животну средину, на основу програма развоја EPR, који је установљен 1991 године.
-Сједница је одржана у Подгорици на Свјетски дан планете Земље, 22 априла, у хотелу „Kings park“. Широку комисију UNECE чинили су представници за области: заштите животне средине; права и институционалног законодавства у заштити животне средине и одрживог развоја, усклађености механизама управљања животном средином, зелене економије и финасирања заштите животне средине, климатских промјена, заштите ваздуха, идустрије и заштите животне средине, заштите здравља и других из Италије, Француске, Холандије, Молдавије, Швајцарске и Данске.
Прије састанака са званичним државним и локалним институцијама, одржан је састанак са невладиним организацијама, на коме су НВО Еколошко друштво Боке Которске представљале Оливера Доклестић, грађевински инжењер и Душица Грубач, инжењер хемије.
Оливера Доклестић је говорила о неуспјелим грађанским иницијативама за заштиту острва и тврђаве Мамула, и оглушавању на апел НВО сектора и грађана од стране Владе Црне Горе, а за интерес страног капитала.
-Чланови Комисије су показали знање и интерес за ту тему, наглашавајући да су ту „само 23 спаваће собе!“ а толика прашина се подигла и на мјесту бившег логора. То је, свакако, једна тужна и нечестита прича на образ државе, у којој је побиједио новац пред етиком. Велики су проблеми у простору када капитал, власници земљишта диктирају својим жељама рјешења у просторно-планској документацији. Такође, велики је број закона из разних области заштите животне средине, и подзаконских аката, који се силом прихватају у Црној Гори да би се додворило курсевима наводног уласка у ЕУ, а да нема ко у Црној Гори да примјењује те законе, јер нити има стручног кадра у институцијама државе и локалне управе, нити је физички изводљива примјена толиког броја разних законских одредница.
С друге стране, Црна Гора је у овом тренутку даља од суштинске заштите животне средине него прије 20 или 30 година, јер је то данас постао курс, а некада је био основни цивилизацијски принцип живљења, нешто уобичајено да се чува околина као дио хабитуса, да свако има довољно и сунца и погледа на море и да не угрожава комшије, и да не страхује у вријеме пожара или других невоља да ће стихија да га захвати у његовом сопственом стану или кући јер су прописи, тада, били знатно строжији него данас. Данас је у Црној Гори највећи проблем уништавање простора и неостављање ничега за будуће генерације, ни ливада, ни поља за пољопривреду, ни очувања шума и паркова, поручила је Доклестић.
Душица Грубач је скренула пажњу на нека финасирања од стране фондова EU.
-Поједини пројекти су су потпуно бесмислени, јер су такве активности тачно уређене законима и уговорима у Црној Гори и зна се ко треба да их обавља, унутар система управљања и одговорности. Новац који долази кроз разне финансијске програме, одлази у сврхе које нису неопходне, а има других који би имали далеко важнији ефекат, сматра Грубач.
Комисија UNECE је упозната са статусом неких, еколошки, проблематичних средина у Црној Гори, попут девастације шуме бора на Дурмитору усљед енормне градње, уништавања екосистема солане у Улцињу, уништавања природних амбијената малих ријека изградњом малих електрана у зони парка природе „Комови“, чиме је угрожен живот локалног становништва, о девастацији обале усљед претварања сваког комада слободне земље у грађевинско земљиште, саопштено је из Еколошког друштва Боке.
