Контрола оправданости прописивања боловања, које су посљедњих мјесеци интензивиране од стране комисија Министарства здравља и Фонда за здравствено осигурање већ дају конкретне резултате, саопштено је на сједници Националне комисије за контролу привремене спријечености за рад, којом је предсједавао др Срђан Павићевић, потпредсједник Владе Црне Горе за рад, образовање, здравство и социјалу.
Представљајући конкретне резултате контрола, доц. Др Милена Цојић, државна секретарка у Министарству здравља, казала је да је утврђено да постоје квалитетни законски оквири за провјеру боловања док оно још увјек траје, али да је проблем досадашњих комисија био што су разматрали захтјеве за провјеру боловања које су добијали од послодаваца, која су већ прекинута, гдје је тешко утврдити да ли су била оправдана. Зато су, како је појаснила др Цојић, комисије дале примат захтјевима гдје се тражи провјера боловања која су тренутно актуелна.
-Како се почело са контролом привремене спријечености за рад, бројке показују да се смањује број отворених боловања. На основу поређења које смо направили, утврдили смо да је дошло до драстичног пада у броју дана боловања у прва два квартала ове године у односу на 2023. годину. Конкретно за први квартал 2023. године, број дана који је потрошен на комисијска боловања, дужа од 30 дана износио – 582.272, а за исти тај квартал у овој години је било је 168392 дана, што је значајно смањење. Такође, у другом кварталу 2023. године, број дана који је потрошен на комисијска боловања, дужа од 30 дана износио – 183577, а у истом кварталу ове године 48.029 дана.
Дакле, у односу на прошлу годину број дана за комисијска боловања је смањен готово за половину у првом кварталу, а у другом кварталу за двије трећине. Што значи да долази до смањења дуготрајних боловања, навела је др Цојић.
Према њеним ријечима и број дана за краћа боловања, која су прописана на предлог изабраног доктора за први и други квартал ове године, показује тенденцију смањења, односно са 48.000 дана на 45.000 у првом кварталу и са 35.000 дана на 28.000 дана у другом кварталу.
Министарство здравља има три вјећа једне комисије коју чине правник и два љекара, која провјерава рад комисије Фонда за здравство, а комисија Фонда провјерава рад љекара који одобравају боловања до 30 дана. Комисије Фонда су покренуле контроле, а њихови резултати након што су извршени прегледи пацијената и утврђено да су способни за рад, били су затварања тих боловања.
Др Вук Кадић, директор Фонда за здравствено осигурање је навео да је, што се тиче боловања дужих од 30 дана, направљена реорганизација комисија, за коју сматрају да ће имати ефекта до краја године.
-Реорганизација је почета са подгоричким комисијама, а уколико се покаже као дјелотворна спровешће се и у другим градовима. Суштина реорганизације је да се направе комисије које су уско специјализоване, гдје ће се одређене специјалности груписати у одређене групе и комисије и одређене врсте боловања слати ка тим комисијама на провјеру. Такође, покренута је иницијатива да се од септембра ове године почне са едукацијом изабраних љекара о њиховим правима и обавезама, јер је у Закону о обавезном здравственом осигурању прописано да љекар опште праксе отвара и затвара боловање, не отвара га специјалиста, већ он даје препоруку. Што значи да је он једина особа која је одговорна за привремену спријеченост за рад. Оно што ће се потенцирати приликом едукације јесте да ће љекари опште праксе бити у могућности да уколико посумљају да то боловање није адекватно, формирају комисију самоиницијативно, састављену од стране специјалиста који че провјерити да ли је тај осигураник оправдано на боловању, најавио је др Кадић.
На сједници је као закључак наведено да су, упркос чињеници да је злоупотребу боловања тешко доказати, контроле које су започете дале прве резултате и видљиве ефекте, као и да је потребно спровести детаљну анализу свих контрола које су спроведене.
