Став о здравственом систему у Црној Гори, доступности изабраних љекара пацијентима и ефикасности система, али и одласку све већег броја медицинског особља и јавних здрваствених установа, дао је др Горан Комар.
Реформисани здравствени систем у Црној Гори који је уведен, чини ми се 2007/8. године, представља промашен пројекат. Он, међутим, није само производ неинвентивности, непромишљености и политикантства, он је и опасан.
Тај систем је створен са главном интенцијом да учини непрестано доступним тзв. изабрани тим. Но, врло је лако докучити и из праксе најразвијенијих здравствених система у свијету, и сопственог искуства, да таква доступност не значи и ефикасност система – његов виши квалитет. Напротив, она представља увод у анархију.
Потпуно супротан овом начелу (систему) био би систем планирања посјета пацијената од стране изабраних тимова. Брижљиво планирање и рационализовање посјета љекару. Но, за такав концепт је неопходно увођење норме за рад љекара и медицинског техничара (кога је иначе домаћи здравствени систем практички свео на ништа). Потпуно је могуће креирати такав систем рада уз помоћ рачунарске обраде који би подразумјевао темељиту евалуацију потреба пацијената и грађана и обртање ствари на другу страну, у сасвим другом смјеру: од система ка пацијенту. Проактивни приступ здравственог система грађанима. Дакако, да такав концепт укључује двосмјерност. Могућност пријављивања посјете, изношење намјере и потребе.
Но, такав проактивни модел подразумјева такође задовољног здравственог радника (нарочито сестру које се овдје сјете можда на Дан сестринства) који је обавезан нормом – најбрижљивије испланираним могућим бројем пацијената које тим може да прими.
Радикална промјена система је посве неопходна и због пораста обољевања. Постојећи систем не обезбјеђује вријеме за озбиљан рад љекара који треба да у поступку анамнестичке анкете и физикалног прегледа детектује озбиљно обољење. Живот пацијента обољелог од малигнитета дефинитвно зависи од правовремености дијагнозе.
Реформисани систем здарствене заштите који је овдје заживио прије око двадесет година треба неодложно мијењати. Један од продуката погрешног и у основи политикантског постојећег система је сестра која не дјелује у пуном сестринском формату. У нашим установама примарне здравствене заштите могу се видјети медицински техничари на шалтерским пунктовима који подсјећају на поштанске службенике. Сестри је мјесто поред љекара и што је још важније поред пацијента. Њена улога је огромна.
Осим тога, ваља стварати стратегију развоја националног здравственог система: поставити темеље и моделе. Да знамо тачно како ће систем да изгледа за двадесет година. Овдје ускоро неће имати ко да ради, а ваља мислити и на то како ће да ради.
