Не треба да се жури са мјерењем антитијела након комплетне вакцинације јер имунитет мора да сазри, поручује имунолог у Клиничком центру Црне Горе, др Марија Гаврановић.
„С обзиром на то да колеге проводе доста времена и на терену, ослушкујемо грађане. Једна од дилема која се јавља је – послије колико времена од које вакцине треба мјерити антитијела? Сви желе брже-боље да се такмиче у бројности антитијела, али, прије тога јавност мора знати сљедеће: Тренутна научна достигнућа нису произвела „100% релевантан“ дијагностички тест. У веома малом и толерабилном проценту грешке су могуће, што се односи и на тестирања за корона вирус. Постоји више тестова различитих произвођача за мјерење антитијела након вакцинације против корона вируса. Напомињем да није могуће да се упоређују резултати различитих тестова у смислу праћења пораста или смањења нивоа антитијела јер су установљене другачије референтне вриједности и карактеристике теста“, поручила је др Гаврановић са редовне конфереције за новинаре у Институту за јавно здравље.
„Након Синофарм вакцине најидеалније је радити тестирање по истеку шесте недјеље од посљедње примљене дозе, за остале су то четири до шест недјеља након ревакцинације“, прецизирала је она.
Др Гаврановић је објаснила да ИгГ антитијела на С (Спике) протеин настају као одговор на вакцинацију сљедећим вакцинама: АстраЗенеца, Пфизер-Бионтецх, Спутњик В и Модерна. С друге стране, вакцина која садржи умртвљени вирус, а то је нпр. Синофарм, ствара антитијела других специфичности.
„И послије ње могу да се развију ИгГ антитијела на С протеин и протеин нуклеокапсида, али не морају. То не значи да немате имунитет, већ да га не можете измјерити комерцијално доступним тестовима. Та компонента имунитета се процјењује у научним тј. истраживачким лабораторијама“, нагласила је она.
Разлог за касније мјерење антитијела након Синофарм вакцине лежи у различитим механизмима дејства, на основу којих Синофарм вакцина, како каже, вјеродостојније имитира природни ток стварања имунитета. Рано је говорити о разликама у стварању трајнијег имунитета међу различитим вакцинама док, како је навела, не прође довољан тј. задовољавајући временски интервал од комплетирања вакцинације.
„Ово све причамо и због оних који би мјерили антитијела три седмице послије вакцинације. Уколико неко од грађана три седмице од завршене вакцинације добије резултат на антитијела који је низак, то апсолутно није никакав разлог за бригу. Имунитет сигурно имате јер вакцина учи ваше тијело да препозна и да савлада корону“, јасна је др Гаврановић.
Она је указала и на различите компоненте имунског система које се активирају након вакцинације.
„Постоји Т-ћелијски и Б-хуморали имунитет. Мјерењем антитијела се доказује и евалуира хуморални имунитет, док се тестови за ћелијски имунитет користе само у научне сврхе. Такође, непобитно је да се ове двије компоненте различитим механизмима боре против вируса (антитијела могу бити неутралишућа, Т ћелије уништавају ћелије заражене вирусом, итд.), али су вишеструко повезане и олакшавају или стимулишу међусобно своје појединачне ефекте. Меморијски имунски одговор, тј. спремност за одговор на инфекцију након вакцинације, као и након природно прележане болести почива на садејству обје компоненте, у ћелијама које „чувају“ информације, те подстакнуте дају стимулус за лучење антиитијела и друге ефекторне механизме. На основу искуства широког обима установљено је од стране Свјетске здравствене организације да је оптимална ефикасност Астра Зенеца вакцине код популације старије од 65 година ако је размак између доза 4-6 недјеља, за остале 10 -12 недјеља, те је то садашња званична препорука. Сумирањем података базираних на великим популационим групама досло се до ових закључака“, казала је др Гаврановић.
