Доклестић и Радуловић : Планска рјешења у нацрту ПУП-а Општине Херцег Нови угрожавају простор Савинске дубраве

Фото ПР Центар: Радуловић и Доклестић

Планска рјешења у нацрту измјена и допуна Просторно-урбанистичког плана (ПУП) Општине Херцег Нови, која се односе на Савинску дубраву, директно угрожавају ареал манастира Савина, као и саму савинску шуму, која је проглашена за посебан парк природе, саопштено је данас из НВО Еколошко друштво Боке Которске, на конференцији за новинаре у Подгорици.

Предсједница НВО Еколошко друштво Боке, Оливера Доклестић је оцијенила да нацрт измјена и допуна ПУП-а Општине ХН, који је још у току, и планерска рјешења значајно мијењају намјену простора,  визуре града, а негативно утичу на комплетну амбијенталну ситуацију. Објаснила је да су се одлучили да конференцију одрже у Подгорици гдје очекују да ће наићи на већу подршку државних органа него на локалу.

Објаснила је да су, након јавне расправе, која је одржана 8. и поново 13. јуна, упућене примједбе и коментари Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма, сматрајући да нова рјешења угрожавају Савинску дубраву, која је проглашена за Парк природе.

Фото ПР центар: Оливера Доклестић

Доклестић је подсјетила да је студија о заштити Савинске дубраве, коју је урадио тим од 15 изузетно компетентних стручњака из више области дала смјернице Општини, тј. локалној управи шта и како да се ради на заштити овог вриједног, изузетног простора савинске парк шуме, који је из дана у дан у све горем стању запуштености.

-На сјеверним падинама тог подручја доминантно састојине кестена и храста, а на јужним и бора, као и на чињеницу значајног духовног простора са манастиром Савина и његове двије цркве, од којих ће старија славити чак 1000 година постојања, те уз цркву Светог Саве, повише манастира, и цркву Свете Ане и споменички комплекс из Другог свјетског рата, „Савинска дубрава, као изузетно лијеп простор, је ваздушна бања“, казала је Доклестић.

Истакла је да је ДУП стављен ван снаге, а градња нових објеката све више напредује на штету високе вегетације, шуме храстова, борова и кестена.

-Комплекс манастира Савина са црквом Светог Саве представља градитељско насљеђе изузетих вриједности и под патронатом је Управе  за  заштиту културних добара у Котору, казала је Доклестић и поручила:

-Јасно је да је до сада локална управа у Херцег Новом била та која је све вријеме у дуплој улози: заштитара, који треба да одлукама и правничким актима штити савински простор и оног субјекта у простору који даје дозволе за градњу у циљу остваривања финансијске добити од грађевинских дозвола и разних комуналних такси, и који свјесно жртвује природни простор ради перибављања новчане користи.  Другим ријечима, локална управа је кадија који и суди и тужи, игра своје политичке игре у којима страда шума и цијело подручје Савине, јер се николико не улаже ни у уређење стаза, пошумљавање, уклањање сувог растиња, антиерозионе процесе, каналисање површинских вода и слично“, рекла је Доклестић.

Еколошко друштво и грађани су имали снажну кампању против изградње нових хотелских објеката у захвату болнице Мељине, гдје је требало да буду изграђени високоспратни хотели који би изгледом доминирали простором и угрозили визуре на манастир Савину и његову велику цркву Успења Пресвете Богородице.

Говорећи о катастарској парцели 2445/1 ко Топла на Савини, саопштила је да по важећем Просторно-урбанистичком плану Општине Херцег-Нови намјена ове локације је СМГ – становање малих густина, које омогућава изградњу објекта спратности П+С-ПК.

Доклестић наводи да  Нацртом измјена и допуна ПУП-а Општине Херцег-Нови намјена простора је стамбена,  са много већим коефицијентом изграђености у односу на важећи ПУП, и то као  СВ-становање веће густине.

-На овој локацији је терен у нагибу, у правцу сјевер-југ. Оваква ознака даје могућност за градњу објекта високе спратности, рекла је она.

Говорећи о ситуацији терена, гдје су, осим манастирског комплекса и школских објеката, у окружењу породичне, стамбене куће, из Еколошког друштва су оцијенили да би вишеспратница доминирала простором, и висином и степеном изграђености те угрозила манастир, његову строгу зону заштите.

-Нацрт планског документа је супротан важећој законској регулативи из области заштите животне средине и културних добара. Супротан је и јавном интересу. Треба имати у виду да је у питању простор кп 2445/1 као двоструко заштићено подручје тзв. Савинске дубраве, као природног добра, а са друге стране, то је градитељска баштина и културни пејзаж, па је  очување овог простора уједно и обавеза Црне Горе према, како домаћим, тако и међународним институцијама, посебно УНЕСКО-у, навела је предсједница Еколошког друштва Бока.

Посебно је указала на тему проширења градског гробља, које се планира кроз ПУП Општине Херцег Нови, а како је рекла, на штету Савинске парк шуме.

-Градско гробље на Савини већ је једном проширено на рачун Савинске дубраве, заштићеног подручја, парка природе. Сада то Општина жели још једном. Јавно мнење је већ у неколико наврата исказивало негативан став ка овом предлогу да се прошири гробље на рачун шуме, рекла је Доклестић.

Др Радоје Радуловић, мјештанин казао је да шира јавност није била упозната са проблемом катастарске парцеле која се налази на самом улазу атријума манастира Савина.

Фото ПР центар: Радоје Радуловић

-Све се урадило на брзину и са форсирањем да се план што прије прогура. Међутим ми смо свјесни да урбаниста има слободу да своју визију терена  али је та слобода ограничена прописима и нормама, казао је Радуловић.

Он је истакао да се локација налази у зони заштићеног добра манастира Савина а представља и културни пејзаж.

-Јасно је да планирање градње објеката високе спратности трајно девастира културни пејзаж, уништава визуру манастира због чега је раније спријечено усвајање урбанистичког пројекта здравствено туристичког центра Мељине, казао је Радуловић.

Истакао је да јр ријеч о зони клизишта због чега је опасно планирати изградњу објеката високе спратности.

На самој локацији су, како је рекао и неријешени имовински односи.

-У сваком случају предвиђање објекта високе спратности нема никаквог оправдања и крше све законе наше државе, казао је Радуловић који је власник 7.500 квадрата земље која би била угрожена овом градњом.

Извор: ПР Центар

8 COMMENTS

  1. Auuu…pa sve bi bilo to u redu da niste u konfliktu interesa!!!
    Pa mi koji živimo na Savini,znamo da je dotični dr.Radulović sa kućom odmah iza pomenutog placa,pa bi mu naškodilo pogledu ka moru,a sve pod plaštom zaštite Savinske Dubrave. A naša zgrada ispod tog placa je takođe sa više spratova,pa ne vidim razlog da se i iza nas gradi ista takva spratnost,a vi histerišete i pljujete,možda ćete sutra zatražiti da se i mi rušimo! Sramota…nego ima mnogo pametnijih i pozvanijih planera od ovo dvoje,a svaka gradnja i plansko iskorištavanje prostora su dobro došli,da uljepšaju sredinu umjesto legla zmija i slično.

    • Ljudi govore sa aspekta zastite ljudske okoline a vi to ne razumijete jer ste ocigledno jedan od tih koji je uništavaju. Kako ste uopste izgradili tu kucu ako nije bila u skladu sa planom?

      • Gospodin Radulović je dobio građevinsku dozvolu da izvrši rekonstrukciju prizemne kuće u postojećim gabaritima. On je istu proširio i podigao sprat. Izgradio je bazen iako za to nije imao građevinsku dozvolu. I sad vi nama tvrdite da on govori sa aspekta zaštite „ljudske“ okoline.

  2. Dobro je sto se ekolozi brinu o Dubravi kada je vec nadlezni destregavaju planiranom gradnjom.
    Zasto nadlezni iz Opstine nista ne preduzimaju da se rascisi i kultivise ona „dzungla“ izmedju Forte Mara i ex Vinoprometa.Isto tako, zasto se ne ociste od divlje vegetacije ostaci Macela kako bi zidine dosle do izrazaja svakodnevnim posjetiocima? Zasto se nista ne preduzima da se preciscavajuca stanica ispod Forte Mara arhitektonski uklopi u ambijent iz koga strci kao cir?
    Zasto se na Trgu Mica Pavlovica na mjestu gdje su bile palme ne zasadi neka druga mediteranska visoka vegetacija?

  3. Na prikazanoj fotografiji se vide cetiri bazena za plivanje. Predlazem da se vlasnicima privatnih bazena na Primorju CG naplacuje barem dvostruka tarifa za potrosnju vode.

  4. Zar nam treba jos kuca? Savina je jedna od nekoliko preostalih dragocjenosti koje treba sačuvati od unistenja. Zastrasujuce kako se definisu prioriteti u nasoj drzavi a i opstini.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here