Јутро је, кажу, безазлено као дијете. Али деси се понекад да се баш у тој безазлености, заједно с нама и новим даном, пробуде сјећања на оно што смо били, што смо видјели и осјећали, на људе који су отишли, оне који су ту са нама, оне који ће се тек родити. Док јутро буде расло у дан чију ћемо вриједност тек упознати сустизаће нас нове слике, биљежићемо нова сјећања. Оно што нам је јутро донијело и што је као сан на јави, пролетјело кроз нашу свијест и чула, остаће ипак дио стварности. Даће овом дану посебан печат. У којем год смјеру да нас поведу сјећања, сјетимо се и нечег лијепог и доброг, да би и ова сриједа била таква.
Добро јутро, Херцег Нови!
