Треба обићи понекад она посебна мјеста, која чувају важне тренутке наших живота. Рецимо: скале на којима смо одрастали, плажу на којој смо први пут запливали, клупу на којој смо откривали и признавали прве љубави, терасу на којој смо плесали… И нека се све то промијенило, та мјеста остају мапа нашег срца јер смо на њима учили радост, слободу, љубав, па и недостајање и чежњу. На њима свакодневно никада није имало простора, она су остајала и данас су тачке на којима још лако пробудимо дијете у себи… И зато су она драгоцјена, а град који их чува, чаролија. Нарочито љети.
Добро јутро, Херцег Нови!
