Јуче нас је на кратко посјетила прва љетна киша. Дошла је и отишла нагло, као да се ништа није догодило. А ипак јесте. Крупне капи су спрале прашину са новских улица и скала, донијеле дашак свјежине већ претоплим данима, а када је киша стала, небо се опет отворило плаво и ведро, ваздух и море замирисали су снажније, сунце засијало јаче. Све су то били пролазни утисци… Упечатљив је остао поглед на плаже на којима су остала углавном дјеца… Он је у дјелићу секунде вратио сјећање на вријеме када смо и сами купање по јунском пљуску доживљавали као чисту радост…
Добро јутро, Херцег Нови!
