Недеља је, због оног незнатног вишка слободног времена, дан другачији од свих осталих. Онај фини мирис прве јутарње кафе или доручка припремљеног онако како су то некада радиле наше мајке и баке, пјесма коју смо заборавили а својевремено свакодневно слушали, навике којих смо се из наразличитијих разлога одрекли, а биле су нам драге, истина је, пробуде сјећања али и дан учине љепшим. Чудесно врате у живот једно давно вријеме и људе и умјесто сузе појаве се лаки осмијеси које је могуће превести једино у љубав, ону која никада не нестаје. Добро јутро, драги наши, добро јутро, Херцег Нови!
