У дворани Парк синоћ је уприличено гостовање легендарног босанско-херцеговачког глумца, сценаристе и редитеља Бранка Ђурића, са ауторском представом „Ђурологија“.
Овај својеврсни анти стенд ап шоу, у ствари је збирка Ђуриних размишљања која на забаван начин представља све оно што га насмијава, али и нервира у данашњем животу.
-Говорим о животним стварима, у којима нема политике, већ нормалних дневних догађаја. Људи ми кажу како обично много тих ствари које раде свакодневно послије Ђурологије гледају на сасвим други начин. Никад у животу нисам био на стенд ап-у, врло је мало нас професионалних глумаца који се бавимо овим видом глуме. Осим Ђуричка и мене не знамда ли има још неко да игра стенд ап. Из поштовања према тим храбрим људима који се упусте да буду сами пред публиком називам анти стенд ап-ом. То је као онај виц, „шта зна дјете шта је пет тона“, људи крену у то, многима успије, а много је више оних којима не успије. Углавном, никад се нисам надао да ћу бити у могућности да играм сам пред људима, то је страшно тешка дисциплина. Почело је случајно, људима се свидјело и тако Ђурологија траје скоро 10 година, казао је Ђурић.
Ђурић са глумцем Ренеом Биторајцем пет година води позориште у Загребу „Луда кућа“, а како истиче, репертоар је обојен квалитетном комедијом.
-Свједоци смо разних подјела па и у умјетности. Нема средине,постоје само љигаве, одвратне комедије које подилазе најједноставнијој или постоје неке „умјетничке“ представе које не разумије нисам аутор а не публика. Трудимо се да правимо квалитетну комедију,која не потцјењује укус публике, истакао је Ђурић.
Бранко Ђурић Ђура је постао познат по својој изванредној глумачкој вјештини и јединственом хумору који осваја публику широм свијета. Каријеру је започео као члан популарне хумористичне групе „Топ листа надреалиста”, која је обиљежила југословенску телевизијску сцену. Познат је по улогама у филмовима као што су „Но Ман’с Ланд”, који је освојио Оскара за најбољи страни филм, „Кудуз”, „Грбавица”, те „Како је почео рат на мом отоку”. Такође је режирао и написао неколико филмова, као што су „Кајмак и мармелада” и „Ничији син”.
