Због високих цијена за петак је најављен бојкот супермаркета и продавница у Црној Гори, који је покренулa Алтернатива Црна Гора по узору на Хрватску, гдје су грађани бојкотовали трговинске ланце.
Привредник Предраг Дангубић, власник фирме која се бави увозом, дистрибуцијом и малопродајом, један је од ријетких трговаца, који са мањим трговинским објектом, опстао међу великим трговинским ланцима.
– Говорим из мог 35-годишњег искуства у овој дјелатности, која је трговина. У Херцег Новом је остало пар нас мањих трговаца. Не жалимо се, а не можемо, толико да утичемо на сва та дешавања глобализације, гдје јачи остају. То није никад био разлог да налазим изговор за нешто. Монопол је доминантан положај на тржишту, сматра Дангубић, коментаришући да се у овој дјелатности не поштује струка и професионалност:
– Мало смо изашли из оквира гдје се уважава струка и више се не користе неки аргументи у доношењу одлука. Више се прешло на фејсбук групе и давање мишљења свакога, уз дужно поштовање. Ја подржавам сваку иницијативу, сваку акцију, само да је отворена и транспарентна. Мислим да све може да се ријеши, казао је за РТХН Дангубић.
Догађаји на глобалном нивоу утицали су на раст цијена роба и производа:
– Проблем је настао са короном, на то се надовезао рат у Украјини. Ту је тотално поремећен систем снабдијевања у читавом свијету. Мислим, блиско је то што се дешава у Украјини. Вучемо још увијек посљедице. Јако смо увозно зависна земља. Ми немамо довољно домаћих производа и морамо да будемо дио једног великог система. Са увозом и зависношћу од производње у другим земљама, ми увозимо и цијене, које се тамо формирају, објашњава Дангубић.
Потрошаче занимају цијене на полици, које се формирају на основу увоза и дажбина држави:
– У оној цијени, коју они плаћају, то не иде трговцу, које они хоће сада да бојкотују. Црногорска трговина, односно, читав сектор трговине, јако је виталан дио црногорске привреде. Тај сектор је успио да обезбиједи у тешким временима, да полице буду пуне. Ми нисмо имали проблем са снабдијевањем, иако је мало тржиште, подсјећа Дангубић.
Дуже вријеме се заговара долазак страних трговинских ланаца.
– Подржавам њихов долазак, јер једино у овом свијету што се показало као добар систем функционисања економије, то је слободно тржиште и што мање уплитања администрације. У овим турбулентним временима, није се пуно радило на едукацији. И тај страни ланац који је дуго очекиван, послује у Хрватској, коју ми управо копирамо, јер ово није била раније иницијатива, док није био бојкот у Хрватској. Копирамо иницијативу фејсбук групе „Хало инспекторе“ из Загреба. Сада је иницијатива да блокирају три страна ланца, Лидл, Интерспин и Идеа, зато што, како кажу, не продају по истим цијенама у Хрватској, као у неким другим земљама.
Најважније у овом проблему је утицај државних такси у формирању крајње цијене. На цијене утиче ПДВ. Оно што је скупље у Хрватској је разлог скупе државе, исто као и код нас. Они на храну имају велики ПДВ 25 одсто. У Словенији на сву храну је ПДВ 9,5 одсто, у Италији 10 одсто, чак и за основне намирнице много мање. Трговац код нас плаћа три врсте намета. Први, пошто смо увозно зависни су царине. Имамо акцизу које је влада увела на чоколаду, на сладолед, слаткише пуни се буџет и кроз дјечије потребе. Треће је велики ПДВ на сву храну 21 одсто, осим на пар артикала који су седам одсто.
Питају ме зашто маслац у Дубровнику који ти увозиш овдје, кошта тамо много мање?
Разлог су царине, које су 15 одсто, уколико долазе из ЕУ. У Дубровнику немате тих 15 одсто. Проблем што је наша држава скупа. Зашто оптерећујемо потрошаче тим наметима, ако немамо тај производ у својој држави, како би заштитили домаћег произвођача. Мислим да је протест прије требало да буде пред неким другим вратима, оцијенио је он.
Италијанска влада на примјер, ПДВ на тјестенину је спустила на 5 одсто. Из Њемачке на сиреве уводимо порезе, а ти сиреви не производе се у Црној Гори. Главна тема је колико трговцу треба да добро заради. У БиХ царина на увоз сира је 0 а код нас 15 одсто, наводи примјере из земљама окружења.
Задње ограничење лимитирања марже је уведено у Црној Гори без консултације са привредницима.
– Привредна комора као кровна организација је сазнала из медија да ће доћи до тога. Привредници су продужена рука владе, они сакупљају средства за буџет. Влада би требало да буде сервис привреде. На друштвним мрежама једни су кривци трговци. Нама је јединим забрањен рад недељом. Нема дијалога снагом аргумената. Резултат бојкота у Хрватској – колико је био мањи промет у петак, био је већи у четвртак. Бојкот успио једино тај дан, а није ништа промијенио.
Добра најава да ће влада увести робне резерве које ће коштати државу али ће бити корисно за социјално категорије за снабдијевање по нижим цијенама, образлаже Дангубић.
