У 2022. години 22,7 одсто грађана Црне Горе живјело је у домаћинствима која уз много потешкоћа спајају ‘крај са крајем’, а 27.4 одсто то чинило са тешкоћама, док 34.8 уз неке тешкоће може плаћати обавезе. Забрињавајуће је да скоро 85 одсто грађана Црне Горе, не може од свог примања плаћати своје обавезе редовно , без напора. Свега 0,6 одсто грађана Црне Горе могу веома једноставно спајати “крај са крајем”, наведено је у саопштењу Фондације Банка хране поводом Међународног дана борбе против сиромаштва.
Најновији подаци Монстата не показују значајна одступања о броју сиромашних у Црној Гори од раније.
Према АРОПЕ индикатору, који служи за службено мјерење сиромаштва на територији Европе, стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености у Црној Гори је износила 34,1 одсто, што значи да се трећина становништва лишава основних животних потреба.
Највишу стопу ризика од сиромаштва имају особе у породицама која чине једна одрасла особа са једним издржаваним дјететом и она је 47,9 одсто.Уколико су двије одрасле особе са троје или више дјеце ризик од сиромаштва је 37,6 одсто.
Незапослени су у сличној ситуацији па ризик од сиромаштва износи 40,3 одсто.
-Подаци које добијамо морају нам служити да социјалну политику унаприједимо и учинимо ефикаснијом у циљу смањења сиромаштва и неједнакости. Препоруке које су нам давале релевантне међународне организације, у циљу напретка у сузбијању сиромаштва и умањења социјалних разлика, нису имплементиране. Скренута нам је пажња да је социјална помоћ, тешко остварива за много социјално угрожених грађана и да је изразито ниска, саопштили су из те Фондације.
Социјална помоћ за једну особу износи 84,98 еура, за породицу са два члана 102,05 еура, за трочлану породицу 122,5, за четворочлану 144,6 а за фамилију са пет и више чланова 161,37 еура.
Према Монстатовим најновијим подацима праг ризика од сиромаства за једну особу мјесечно, износи 214 еура а социјална помоћ је далеко испод, свега 85 еура.
-Граница сиромаштва за четворочлану породицу за двоје малољетне дјеце, по Монстату, мјесечно износи 450 еура, што је износ минималне зараде у нашој држави и чини мало више од половине потрошачке корпе, у коју није урачуната рента тј кирија или рата за кредит. Уколико задовољи строге критеријуме остваривања јединог социјалног давања намијењеног сиромашнима четворочлана породица ће од државе добити свега 144, 6 еура односно више од три пута мање од границе сиромаштва и пет пута мање од минималне потрошачке корпе без ренте, саопштили су из Банке хране.
По задњем попису у Црној Гори, просјечно је запослен један члан у породици. Највећи број запослених је радни однос засновало у услужним дјелатностима и трговини, гдје се зараде крећу око 450 еура.
Старачка надокнада је свега 180 еура и може је остварити само носилац пољопривредног породичног домаћинства и то, ако нема баш никаквих других примања.
-На жалост из наведеног моземо закључити да је просјечна црногорска породица сиромашна. Како је могуће да незапослени људи, не добијају никакву помоћ од државе, а стопа сиромаштва међу њима је 40 одсто. Само регистрованих на Заводу за запошљавање је 37 649, што није коначан број јер много људи пријављивање на биро не види као пут ка запослењу. Како да преживе пензионери када се већински њихова пензија креће око минималне; повећањем пензија, минимална је достигла многе друге пензије, па се пензионери жале, да иако нису раније, сад примају скоро минималну пензију са 10, 20, 50 еура разлике. Шта да раде стари људи који немају пензију, од чега да живе? Социјална пензија код нас је и даље мртво слово на папиру, питају из ове Фондације.
Истичу и да социјални станови егзистирају само на папиру, а да с друге стране цијене закупа станова дивљају. Социјалних самопослуга или социјалних бонова нема.
-Како сиромашна дјеца да се извуку из немаштине, не понове судбину својих родитеља, ако након основне школе немају чак ни бесплатне књиге, а камоли ужину, школски прибор, помоћ у савладавању градива, техничка помагала, немају ни у основној школи. Наша Влада не размишља да дјецу, чији су родитељи незапослени, па чак не примају ни социјалну помоћ, требају помоћи како би прекинули ланац сиромаштва. Проактивна политика запошљавања социјално угрожених, морала би бити обавезујућа. Социјално угрожени би морали имати предност при запошљавању, морало би се уложити у њихову обуку према потребама послодаваца. Повољни кредити за породичне бизнисе, подршка за мала пољопривредна газдинства, могу бити један од начина умањења сиромаштва, смањења увозне зависности за храном и активног рада на спречавању бацања хране, закључују из Фондације Банка хране.
