Први књижевни програм у оквиру свечаности поводом 28. октобра, Дана општине Херцег Нови, била је промоција књиге „Анђео нестајања“ Слободана Шнајдера, која је приређена синоћ у Дворани Парк.
“Анђео нестајања” је историјски еп и ауторова посвета Загребу и његовим тихим херојима. Књига говори о дјевојци, партизанки, радници, голооточанки чија је судбина уствари и судбина једног народа и града, прича о онима који вјерују у идеале чак и када се у њих неповратно разочарају.
Главна јунакиња је комбинација многих биографија, и у хрватској књижевности нема пуно женских ликова у таквој пуноћи, казао је Слободан Шнајдер.
-У питању је Анђа Берило, то је смисао њеног живота, која је робовала на Голом отоку у име неких идеала који нису били њени. Били су криви, идеали су кварна роба, али не за њу. То је дакле, та њена прича која обухвата новију историју од 1941. до дубоко у 2000-те, готово све што сам хтио рећи , па је у том смислу та књига тестаментарна. То је дакле културни и политички тестамент једног писца који неће више имати много таквих прилика, казао је Шнајдер.
Нови, дуго стварани роман, посвећен је страдањима у Другом свјетском рату и етичким сукобима деведесетих година прошлог вијека. Аутор дубоко улази у историјску проблематику.
– У књизи има оних који су вјеровали у супротне идеале, неки од њих вјерују и данас. Књига није једног тона, постоји жеља да опишем цијели историјски контекст, а то може успјети само дјелимично. Имате цијели низ ликова који живе супротне програме, говорим о намјери, не о постигнућу. Дуго сам радио на књизи, ја идем најспорије ваљда, мада у књижевности и историји има примјера да су и дуже писали. Осам година то звучи застрашујуће, да сам заиста писао тако дуго могле су настати “Заставе” Крлежине, метар и по књига. Књига је брза напротив, али сам сваког дана нешто за књигу учинио, живио сам са јунацима књиге. Људи имају разне начине да спасу своје слике а ово је мој, поручио је Шнајдер.
И у овој књизи постоје ствари које изгледају као да су измишљене, и обрнуто, што је дио Шнајдерове списатељске технике, као и мотив који се јавља више пута.
-Један од мотива је вјеровање везано за смрт, када несуђена Анђина поћерка, која је часна сестра, тврди да “тамо нема ничега”, док Тито, секретар партије, комуниста и бољшевик каже да “ипак има нечега”. То је један примјер, мотив који се јавља два пута. Има мотива који се јављају пет пута. Онај читатељ који почне повезивати мотиве је мој читатељ. Дакле, кад схвати – да је то већ речено, али је сад посве другачије, супротно, и који препоза. То је оно што се зове код Аристотела анагнорисис – препознавање. То су моји читатељи којих, хвала Богу из дана у дан, захваљујући и „Добу мједи“, има све више и јако сам због тога сретан.
Разговор са истакнутим, међународно извођеним и објављиваним хрватским драмским писцем, прозаистом, теоретичарем и публицистом водила је новинарка Витка Вујновић. Роман „Анђео нестајања“, који је објавила „Академска књига“ из Новог Сада широј читалачкој публици ће први пут бити представљен на предстојећем Међународном сајму књига у Београду.
