Према Свјетском програму за храну УН-а, 276 милиона људи патило је од акутне глади почетком 2022. Према званичним подацима у Црној Гори је угрожен сваки четврти одрасли грађанин и свако треће дијете.
Из Банке хране ЦГ запитали су шта креаторима и носиоцима званичне политике у нашој држави значе подаци да је већ двије године у 20 од 24 општине негативан природни прираштај те да половина радно способног младог становништва жели да оде из своје државе.
– Шта ће званична Црна Гора урадити да обезбиједи храну за своје становнике, још увијек није познато. Ниједну ријеч нови предсједник Владе у свом експозеу није посветио овом, сигирно најзначајнијем проблему који је окупирао све одговорне државе свијета. Зашто одлажемо формирање робних резерви, није познато а ситуација је алармантна. Хране ако буде у продавницама биће скупа, дакле недоступна многима. Како ће је куповати и да ли ће уопште моћи, половина становника Црне Горе очигледно не брине званичнике. Ни ријеч о новим сервисим подршке нисмо чули.
У УНИЦЕФ- у су дефинисали низ препорука, међу којима је да се прошири социјална заштита на двије милијарде радника у неформалној економији и да се изгради интегрисани системи социјалне заштите.
– Наша социјална помоћ је неприхтаљиво ниска, на то нас је упозоравао Комитет за економска, културна и социјална права УН још 2014. године. Примања која се крећу од 69 до 139 еура за породицу са пет и више чланова је одраз неодговорне социјалне политике. Толико новца и још много више, добије уз плату, скоро сваки функционер због учешћа у разним комисијама, одборима, савјетима. Не штеди се ни за плате многобројних савјетника и консултаната. За све има новца али не и за оне којима треба за голи живот.
Наводе да је тешко проширити породицу у овакво вријеме.
– Годишње примање једне незапослене породиље која је пријављена Заводу за незапослене није довољна да се купи опрема за бебу а камоли шта друго. Храна за бебе, које немају среће да их мајка храни њеним млијеком, је скупа. Свака трећа породица у Црној Гори има проблем да је обезбиједи.
Ако нас се тиче наталитет као државу, а то је један од аспеката патриотизма, која је препрека да се укине порез на дјечју храну као и опрему за бебе, одјећу и обућу.
Запитали су да ли икога погађа одлазак младих људи из државе те зар није патриотски трудити се и задржати их.
– Док се читав свијет забринуо како помоћи свом становништву да преживи, наша Влада не показује интерес за људе који се боре да преживе. Корисније би било да посјете породице које живе на рубу егзистенције али и оне које живе од минималне плате како би схватили агонију њихових живота, него што организују коктеле и посјећују концерте које су платили од нашег новца. Ми одговорни грађани смо мишљења да је важније да су нам дјеца сита и да их не лијечимо смс порукама, наго што се новац расипа на удобност функционера. Само 4 200 службених аутомобила, укуључујући два енормно скупа мајбаха који захтијевају скупо оџавање, возаче и телохранитеље, што нема ни једна развијена европска држава према броју становника – нам то показује.
Закључују да малобројни који имају просјечну плату (706 еура), немају вриједност минималне потрошачке корпе (715 еура), а она задовољава минумум опстанка четворочлане породице.
