Треће вече 24. „Трга од књиге“ било је посвећено представљању фототипског издања „Автобиографије протосинђела Кирила Цвјетковића“ и разговору о књижевном дјелу Борисава Станковића, поводом 150 година од рођења једног од најзначајнијих српских писаца.
„Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића“ први пут је штампана 1898. захваљујући протојереју Димитрију Руварцу, а имала је још неколико издања, од којих су два фототипска приређена на иницијативу Градске библиотеке и читаонице Херцег Нови, а суиздавач овогодишњег је“Светигора“.
Ријеч је о многоструко значајном дјелу у књижевном, историографском и посебно у духовном смислу које дочарава врли лик и подвиг исповједника Светог Кирила из Баошића, казао је уредник издавачке дјелатности „Светигоре“, протојереј Александар Лекић.
-Исповједник је у хришћанском смислу, у неком црквеном рјечнику, онај светитељ који је посвједочио своју вјеру, који је исповједио Христа у тешким, одсудним тренуцима када је било питање бити или не бити по питању вјере, и тако даље и који је страдао за вјеру. Значи, исповједио је вјеру, страдао је за вјеру, али није окончао вјеру у смислу са смртним исходом, него је ипак преживио читаво то исповједништво, казао је Лекић.
Историчар књижевности Горан Максимовић истакао је да аутобиографија Кирила Цвјетковића има два приступа. Након описа породице, одрастања, школовања, доласка у манастир и тако даље, други дио прелази у мемоарски текст уз осврт на велике историјске догађаје који су судбоносно утицали на његов живот. Један од њих је погубна намјера владике Венедикта Краљевића, чији је био лични секретар, да поунијати далматинску епархију.
-У том мемоарском дијелу аутобиографије ми имамо прворазредне изворе и видимо како је та унијатска идеја у Далмацији била пласирана, како се она родила. Она је настала још негдје 1815. или 1816. године, приликом једног од боравака владике Краљевића, и тада је био са њим и Кирил Цветковић у Трсту. Касније се та идеја обнавља 1818. године, када су боравили у Бечу, и послије тога је практично кренула та убрзана реализација читаве те унијатске идеје.
Други дио вечери био је посвећен књижевном опусу Борисава Станковића, поводом 150 година од његовог рођења. У књижевности као умјетности језика важно да је да се кроз аутентичан дијалекатски идиом сачува слика времена, простора, нарави и људи на универзалном нивоу, казао је књижевни критичар Младен Весковић.
-Како је и сам Бора често говорио: јесте он, наравно, српски писац, али сматра да има и шири значај, дакле једног балканског, оријенталног света у нестајању, већ у његовом времену, које је ухватио, чини ми се, боље него иједан други писац јужнословенског простора. Пишући читав свој живот о ономе што је најбоље знао – о свом Врању, о прототиповима које је видио махом из приповједања своје баке, дакле из једне врсте усменог предања, он је створио упечатљиву слику свијета које нестаје и који, као такав, више никада неће бити рекреиран, и вероватно би нестао да није био такав какав јесте.
Бора Станковић је у себи носио и мушку и женску енергију, трагао је за тајнама језика да би ушао у оне најдубље, најинтимније личности својих јунака да би исказао њихове најтананије емоције и није се плашио да “пређе границу”, казао је историчар књижевности Горан Максимовић, истакавши да је радикалним искораком из реалистичне у модерну поетику помјерио границе европске књижевности.
– Зато је његова способност да уђе и у мушке и у женске јунаке тако дубоко била изузетна, и то нема ниједан писац ни европске ни светске књижевности тога времена, као што нема нико ни у српској књижевности. Е, управо је то био основни, темељни постулат Станковићеве поетике, и он је ту заиста направио један огромни искорак на крају 19. и почетку 20. вијека у српској књижевности. Он је направио тај радикални искорак из реалистичке у модерну поетику, и није он био само писац који је помјерио границе српске и јужнославенске књижевности; он је заправо помјерио и границе европске књижевности тога времена.
Вечерас ће од 21.00 сат бити представљен роман „Карота“ Дарка Тушевљаковића, овогодишњег добитника НИН-ове награде, о којем ће, поред аутора, говорити и проф. др Александар Јерков. Услиједиће промоција романа „Петак за љубав“ италијанске књижевнице Роберте Лепри, а учествоваће и директор и главни уредник издавачке куће „Цлио“ Зоран Хамовић и преводилац Ана Марковић.
