У свијету се 2. април обиљежава као Међународни дан особа са аутизмом, који се дефинише као неуроразвојни поремећај, не лијечи се већ се раном дијагнозом и интервенцијама држи под контролом.
У ОШ „Илија Кишић“, у којој су три одјељења ђака са сметњама и тешкоћама у развоју, раде под слоганом „Удахни различитост, издахни толеранцију“, како би код малишана пробудили осјећај емпатије и прихватања различитости, казала је у емисији „Новско јутро“ директорица Снежана Мирковић.
– Наша дјеца из редовне наставе прихватила су дјецу из интегрисаних одјељења, јер све свакодневно сусрећу са њима. У школи у Зеленици немамо ни један други него толерантам однос. У другим школама и у друштву, мислим да су прихваћени, али на томе морамо још доста радити – сматра она.
Највећи проблем дјетета са неким од поремећаја из аутистичног спектра је комуникација. То се превазилази раним укључивањем у васпитно-образовни програм.
– Ако се дијагностикује, треба га што раније укључити у вртић, који треба да буде подршка за школу. А школа је итекако важна подршка за дијете, јер ту унапређује потенцијале и чува оно што има, све до једног нивоа, али ту се доста може урадити – истиче Мирковић.
Овај значајан датуму школи у Зеленици обиљежен је дводневном манифестацијом, прича наша саговорница. Ученици су носили плаве мајце, као знак прихватања вршњачке различитости, толеранције и солидарности.
– Дан раније имали смо једно мотивационо обавјештење, које је прошло кроз нашу школу код свих ученика и колега и гдје смо, кратим порукама из флајера, које су направили и осмислили наши асистенети и дефектолози, а које смо прочитали ученицима и позвали их на централно обиљежавање, које смо уприличили јуче – наводи она.
Дјеца из редовне наставе веома су емотивни примила мотивационе поруке попут „Помози ми да се осамостаим“, „Ја нисам болестан, ја сам твој друг“, којима је и био циљ изазивање емпатије и толернације, објашњава Мирковић.
– Ученици нижих разреда са професорима су имали радионице са темама емпатије, различитости и толеранције и љубав, гдје су настали веома лијепи плакати и мотивационе поруке, којима су украсили врата интегрисаног одјељења – прича Мирковић.
Дефектолози и асистенти су на прави начин осмислили обиљежавање овог датума. Хол школе био је украшен нијансама плаве, сви су носили мајце тих боја са врпцама на грудима, чак су и колачи били у плавој боји.
Мирковић истиче да су уз музику и плес малишана у холу школе нестале све различитости, јер су тек кроз тај вид интереакције дјеца из интегрисаних одјељења осјетила праву слободу.
