U bašti Kuće nobelovca Iva Andrića sinoć je brojnoj publici predstavljena nova knjiga Nikole Malovića “Andrić i đavo”.
U ovoj knjizi neobične forme i sadržaja cilj autora je bio da prospekuliše, a da čitalac zaključi, da li je Andrić, kao veliki pisac, imao lično iskustvo s opasnošću sa kojom se pred bjelinom papira suočava svaki veliki pisac.
Recenzent, profesorica Svetlana Gradinac, objašnjava da je to priča o neobičnoj grupi koja se okupila, upravo u toj kući povodom pola vijeka od dodjele Nobelove nagrade slavnom piscu.
– Zanimljivo je što se radnja ovog njegovog dela odigrava baš na ovom mestu, u kući Ive Andrića, u vrtu i na terasi, i da se radnja odigrava 9. oktobra 2011. godine, kada se obeležavalo 50 godina otkako je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu. Nikola Malović je ovako u jednoj “Pavićevskoj atmosferi” okupio trinaestoro ljudi različitih profesija, različite starosti, pola, zanimanja i sistema vrednosti, koji na različit način doživljavaju i poznaju Andrića. Neko ga pozna iz života jer ga je brijao, ili mu je nosio kofere, ili mu je na pijaci prodavao sir, a drugi ga poznaju preko njegovog dela, i svi oni govore o Andriću na način kako su ga oni doživeli
Malović je na neobičan način obradio ulogu đavola u djelu Iva Andrić, kazala je Gradinac, ističući da je u fokusu promocije bio njegov uticaj na Andriće junake, i navodeći kao najbolji primjer čuvenu pripovjetku „Aska i vuk“.
-Posebno je to što je Nikola Malović obradio ulogu nečastivog, ili šejtana u delu Ive Andrića, odnosno kako je neko ko želi da vas skrene sa puta, bilo da vas navede na neki porok, ili da vam učini neko zlo, uticao na ljude, na junake Andrićevih dela, i kako su se oni iz toga izvukli. Najbolji primer je njegova čuvena pripovetka „Aska i vuk“, gde vuk ima ulogu đavola, ali kao što narodna izreka kaže – „Ni đavo nije tako crn“. Taj vuk iz Andrićeve priče je bio zaprepašćen i očaran igrom mlade, talentovane i potpuno svoje ovčice Aske, koja se borila za život, i na okruglom stolu se govori o tome da li je reč o igri za smrt ili o igri za život. Reč je, naravno, i igri za život, tako Andrić tumači svako takvo rešenje u svojim delima, da to jeste bila igra za život, poručila je Gradinac.
“Andrić i đavo” je foto novela u dramskoj formi, prva knjiga tog oblika, istakao je Nikola Malović, u kojoj nobelovac povezuje 13 neobičnih junaka kako bi li rastumačio koliko je Andrić poznavao onostrano.
-Radnje se dešava upravo u đardinu ili bašti Kuće nobelovca Iva Andrića, gdje se okupilo trinaestak – dvanaestak oriđinala, neobičnih likova, koji su svi u nekoj vezi sa Ivom Andrićem, i tumače kakvog je on imao kontakta sa onostranim, odnosno kakvog je on imao iskustva sa onim čije se ime ne pominje, a to je ovaj iz naslova knjige, čije je ime štampano latinicom u naslovu koji je ćirilični. Andrić je sigurno morao da zna ono što je Selimović britko definisao – da je pisanje šejtanski posao. Pisanje je veoma teško. Uvijek kada me pitaju da li bih ja nekog mladog posavjetovao da se bavim pisanjem, ja odgovaram negativno. Bolje je realnije živjeti, odlaziti u operu, u pozorište, bioskop i tako dalje, nego biti samotnjak i pisati godinama da bi nastao roman, jer je pisanje romana maratonski posao. Andrić je to znao. On je tokom Drugog svjetskog rata u Prizrenskoj 7 u Beogradu napisao sva svoja četiri romana, i on je vrlo dobro znao koliko je pisanje šejtanski posao. I mi večeras na ovom promotivnokm poklonjenju želimo da dokažemo zapravo koliko je Selimović u tom smislu bio u pravu, odnosno koliko su ovi likovi iz foto novele u dramskoj formi bili u pravu kada su uzeli Andrića kao temu njihovog razmatranja na baš ovom prostoru, poručio je Malović.
Foto-novela je knjiga intenzivno oslikano crno-bijelim fotografijama iz vrta i kuće nobelovca Iva Andrića, a svaka strana ima crni okvir i crnu siluetu Andrićeve biste iz vrta, rad akademskog vajara Nikole Jankovića.
