„Како год да погледаш Његоша и како год да судиш о њему је ли то пјесник, митрополит, геније или момче с Његуша кога је стриц скоро па натјерао да обавља те владарске функције, не можемо га објаснити“, поручио је синоћ на предавању Његош наша тајна протојереј ставрофор Гојко Перовић.
-Он измиче сваком објашњењу и ово предaвање само су неке назнаке, покушај да направимо један од могућих оквира за ту лијепу слику која се зове Петар II Петровић Његош, казао је Перовић.
У филозофији се у XX вијеку појављује правац „егзистенцијализам“, који каже „ето ми не можемо дефинисати човјека , ми филозофи, и не можемо дати неко учење које ће објаснити шта је човјек, али морамо да живимо.
-Тај филозофски правац одговара да човјек мора да нађе модус живота упркос чињеници да не може да објасни шта је. А, то је било средином XX вијека, а средином XИX Његош пише оне стихове „Што је човјек, не зна, а мора бит човјек! Тварца једна те је земља вара, а за њега ,види,није земља.“ У та три стиха је изразио и суштину православне антропологије и дао потпуно егистенцијалистички став „ не знам шта сам, а морам да живим и земља ме вара и знам да није за мене него нешто друго, казао је Перовић.
У Његошевом дјелу, осим што је био савременик збивања, има доста тога визионарског, што је упућивало на развој неких друштвених догађаја и у будућности.
-Најумнија глава тренутно у Црној Гори , професор Соња Томовић Шундић је описала Његошево пророчанство диктатура, нацима, комунизмa и осталих диктатура једноумља XX вијека. Управо неким кадровима из Луче микрокозме, гдје се описује сатанино отпаднуће од Бога, па је окупио око себе свиту обожавалаца, Његош то представља као вриску, урлике, заглушујући буку, казао је Перовић.
Његово дјело Луча микрокозма је једно препричавање, а можемо рећи и тумачење неких Библијских стихова, посебно ако обратите пажњу , на литургијски контекст Луче микрокозме, о којој говори Жарко Видовић.
-Горски вијенац почиње Тројчинданским сабором на Ловћену, то су биле као неке наше витешке игре. Надмећу се Црногорци у гађању из пушке, рвању, а завршава Малим Божићем, односно Новом годином. Кад видите његова писма , кад хоће временски да одреди када ће нешто да буде, он опет као референце користи црквене празнике. То мало што је стигао да поживи и како каже Матији Бану „Није стигао ништа да остави“ збиља је радио као да ради нешто Божије, а не нешто за себе. Зато је и опстао, зато што је Његош прије свега Божији сарадник. Његошева свака ријеч нешто значи и сва његова писма, разговори, дјела најприје молитве онако како је знао и умио. Изгледа да је и успио чим ми имамо државни празник, казао је Перовић.
Предавање је организовано у оквиру програма Његошевев дана, црногорски празника културе, u organizaciji ЈУК Херцег фест у сарадњи са Секретаријатом за културу и образовање Општине Херцег Нови.
