Посланица СНП ЦГ Данијела Ђуровић на данашњем премијерском сату покренула је питање статуса Превлаке, које је регулисано Протоколом о привременом режиму уз јужну границу који је 2002 потписала СРЈ уз учешће представника тадашње Републике Црне Горе.
-Инсистирање на колоквијалном називу “привремени споразум”сугерише привременост споразума, иако се из завршних одредби Протокола јасно може закључити да се ради о привремености режима уз јужну границу, режима чије временско трајање није ограничено роковима у самом Протоколу, већ напротив, има временски отворено трајање кроз одредбу која каже да ће тај режим важити “све док се стране не договоре другачије”“, казао је премијер Здравко Кривокапић, одговарајући на питање Данијеле Ђуровић.
Предсједник Владе навео је у писаном одговору да је, имајући у виду да је документација која се тиче ових преговора означена степеном тајности, у обавези да не открива све детаље из преговора.
„Али нећу прекршити обавезу заштите тајних података, ако саопштим да су досадашњи преговори, који су се одвијали ван очију јавности, уз сагласност страна, показали постојање значајног степена међусобних разлика, прије свега око интерпретирања, али и дефинисања предмета територијалног спора. Република Хрватска сматра да Протокол из 2002. допушта само разграничење на мору и да о постојећем привременом разграничењу на копну Превлаке не треба преговарати, док Црна Гора сматра да су предмет спора и копнена и морска граница. То неслагање представља можда и главни разлог због којег нијесу успјели досадашњи покушаји да се постигне дефинитивно разграничење“, казао је Кривокапић.
Премијер је саопштио да је, да би спор био предат „ад хок“ арбитражном суду, потребно да обје стране потпишу текст специјалног споразума којим званично исказују обавезу прихватања и извршења пресуде тог суда, али такође и да потврде тим споразумом да су се усагласиле око предмета спора.
„Црногорска страна, што значи и ја као премијер, увјерен сам, ако постоји добра воља може се постићи договор о предмету спора, што би могло отворити пут не само за арбитражу, већ и могућност да се спор ријеши или чисто билатералним уговором или пред Међународним судом правде.
У непосредној будућности, по нашем мишљењу, требало би формирати Владину јединствену међуресорну комисију, која би окупила стручњаке и представнике наших различитих министарстава, који по природи својих послова имају, и могу имати, препознатљиве надлежности у сету питања која се односе не само на међународноправне аспекте разграничења, већ и на с тиме блиско повезан погранични режим, саобраћај у том режиму, епиконтинетални појас и експлоатацију ресурса мора, подморја, контролу границе, заштиту околине и очување територијалне цјелокупности државе“, казао је премијер Кривокапић.
Предсједник Владе казао је да је тачно да је ЕУ у Стратегији проширења навела да неће увозити билатералне спорове, али и да је тачно да је Република Хрватска постала чланица ЕУ, иако није дефинитивно ријешила територијалне спорове које и данас има.
„Поред отвореног питања са Црном Гором, постоје и у суштинском смислу спорови и са Словенијом, Босном и Херцеговином и Србијом. Вјерујем да државе чланице ЕУ, као и оне које то желе постати, након учлањења могу имати и привремене договоре, креирати и прихватити политичке и друге инструменте, који омогућавају њихове међусобне добросусједске односе, развијање обострано корисне билатералне сарадње и спријечавање пограничних и граничних инцидената, без обзира што нијесу дефинитивно ријешили неко отворено питање или територијални спор. Протокол о привременом режиму је један од тих инструмената, а Црна Гора и Република Хрватска су кроз досадашње поштовање овог Протокола и несметаном сарадњом на очувању безбједности у пограничном подручју, неометаним улазом у Бококоторски залив, избјегавањем инцидената на граници, показали да ово продужено отворено питање око Превлаке не може бити препрека за даље напредовање Црне Горе ка чланству у Европској унији. Уосталом, сагледавањем досадашњих извјештаја Европске комисије о напретку Црне Горе у правцу европских интеграција, као препрека за брже напредовање Црне Горе у том правцу, поновљено се наводе слаби резултати у борби против високе корупције и организованог криминала, лоша заштита новинара, као и проблеми око стварања услова за поштене и слободне изборе, али не и питања везана за рјешавање отвореног питања Превлаке између Црне Горе и Републике Хрватске“, закључио је Кривокапић.
