Свако ће од нас изабрати нешто што може бити прва слика новог јутра. За многе су то прве отворене шкуре на фасадама старих новских кућа. Док је дан још сасвим млад, оне размакнуте допуштају да у кућу уђе прва свјетлост свитања, мирис мора, дашак свјежине… А онда их опет брзо затварамо као нејаку, али потребну заштиту од љетње врелине.
И бојом и обликом шкуре казују причу о томе како се лице града мијењало, и отворене и затворене подстичу запитаност: како се живот одвија иза њих, колико је трагова сунца, соли и времена остајало на њима а ми их брисали прекривајући шкуре новим слојевима боје… некада бијеле па сивкасте, смеђе па зелене, ријетко и плаве… Шкуре, мала граница између нашег свијета и дана који се буди напољу, отворене личе на осмјех града и поздрав новом дану.
Добро јутро, Херцег Нови!
