Поводом 210 година од усвајања Декларације о уједињењу Боке и Црне Горе и 175 година од одржавања Народне скупштине Бокеља у Прчању, у организацији Матице Боке и Савеза Срба из Црне Горе – Београд, у Котору се овог викенда одржава научни скуп “Бока у огледалу историјског насљеђа”.
На отварању скупа у палати “Бизанти” предсједник Научног одбора, академик Славенко Терзић, казао је да у контексту европског политичког амбијента крајем 18. и у првој половини 19. вијека није могуће разумијети ни политички, ни културно-вјерски живот Боке.
-За само 17 година, од 1797. до 1814, Бока је промијенила пет господара и пет њихових управа. Суочена са тешким политичко-ратним искушењима од мира у Кампоформију до Бечког конгреса, Бока је у периоду Свете алијансе од 1815. до 1848, живјела без ратних потреса, али под аустријском управом имала је нова политичка, привредна и културно-религиозна искушења. Свијест о себи и својој самосвојности, Бока је током прве половине 19. вијека најјасније изразила кроз два историјска догађаја – скупштинама у Доброти и Прчању. Одговор Велике народне скупштине у Прчању хрватско-славонском сабору у Загребу, писан ћирилицом, потписан италијанским, кога су Бокељи сматрали дипломатским језиком, је несумњиво израз политичке зрелости и далековидости тадашње генерације Бокеља, и у извјесном смислу прекретница у живој политичкој борби која ће трајати у другој половини 19. и почетком 20. вијека, поручио је Терзић.
Додао је да су годишњице и прилика да се дубље научно, у ширем друштвеном и културном контексту, освијетли богата, али и врло сложена историја Боке, политички живот, друштво, култура, привреда, разноврсно културно и духовно насљеђе настало као резултат вишевјековних вјерско-културних и цивилизацијских утицаја.
-То насљеђе је врло слојевито и носи у себи богат унутрашњи свијет становника овог поднебља. Ма колико да је прошлост Боке вјековима, а нарочито у посљедњих нешто више од два вијека, пуна потреса и преокрета, понекад хаоса друштвених струјања и историјских катаклизми, кроз њу се ипак у континуитету провлачи свијетла нит његовања сопственог српског идентитета и својеврсне културне самоувјерености, оцјенио је Терзић.
Предсједник Матице Боке Мирко Мустур је истакао да освјетљавање историје нашег простора није нимало лаган посао, иако су подаци о догађајима везани за наш простор смјештени у архивима Венеције, Беча, Дубровника, Загреба, Београда, градова Боке, манастира и ординијата, а сигурно и по неким приватним збиркама.
-Да би се успјешно објаснили, треба их пронаћи, али и освјетлити у контексту времена у коме су се догађали. Бока је увијек, поред својих, реаговала и на европске догађаје. И ова два догађаја везана за 19. вијек представљају реакције на распад Наполеоновог царства и ратовање у овом крају, или револуционарне покрете који су потресали Европу, прије свега Аустрију.
Поред историјског, потребно је додатно освијетлити и друге аспекте динамичног живота Боке у протеклим вијековима, кроз културу, вјеру, миграционе и економске процесе. Посебно у поморству, различитости крајева Боке, обичаја, насљеђа и начина живота, али увијек једног складног заједничког живота, који је уважавао националне и вјерске различитости и усмјеравао нас једне на друге у најбољем смислу. То је једна од најважнијих тековина препознатљивости наше Боке и кроз сва тешка времена, морамо је чувати и данас, поручио је Мустур.
Овај скуп обухвата различите тематике, које допринесе разумијевању прошлости и свих актуелности данашњице али је и добра полазна основа за неке нове, тематски уже научне скупове, казао је Мустур. Истакао је да им је обавеза, да сву грађу, научне радове и елаборације из наведених области публикују, те да ће у Матици Боке наћи, као и до сада, у томепоузданог партнера.
Глумац Лазар Николић прочитао је Декларацију о уједињењу Боке са Црном Гором и одговор Народне скупштине Бокеља Хрватско – славонском сабору у Загребу, а наступио је и вокални солиста Душан Тадић .
Међу 20 учесника научног скупа из Боке, Никшића, Подгорице и Београда, су и херцегновски књижевници и публицисти: др Милан Милановић, Небојша Рашо, Драгана Радојичић, Оливера Доклесић, Никола Маловић и Горан Комар.
Скуп је подјељен у три сесије а догађај у Котору ће настојати да посебно обасја неколико неупитних историјских карактеристика Бокеља – државотворност, самоуправност и идентитет.
