Физиотерапеути морају бити препознати као носиоци здравствене дјелатности

Физиотерапеути у Црној Гори нису довољно вредновани и препознати, што се јасно може видјети кроз тешку ситуацију у којој се налази Институт Игало и то се мора промијенити, поручили су из Коморе физиотерапеута Црне Горе, поводом 8. септембра, Свјетског дана физиотерапије. Да су физиотерапеути у нарочито тешком положају, показује и јучерашњи протест у знак подршке Синдикалној организацији Института „Др Симо Милошевић“ Игало и Уније слободних синдиката испред зграде Владе.

Физиотерапеути као здравствени радници су важна карика у здравственом систему Црне Горе како у јавном тако и у приватном сектору. Стање професије је доста тешко, а то се осликава између осталог и у томе што у гранским колективним уговорима нису препознати, поручили су из Коморе. Свјетски дан физиотерапије обиљежава се сваке године у више од 100 земаља свијета, након што је 1951. године основана Свјетска конфедерација за физикалну терапију. У Црној Гори има око 800 физиотерапеута, од којих је око 500 чланова кровне организације.

Физотерапеут је здравствени стручњак оспособљен да у оквиру своје струке, практичних вјештина и теоретских знања прави план и програм рехабилитације које имају за циљ да развију, одрже и поврате максималну покретљивост и функционалну способност током читавог животног доба.

Свјетска здравствена организација је физиотерапеуте препознала и уврстила као обавезног и равноправног члана свих мултидисциплинарних тимова у здравству (љекар, физиотерапеут, медицинска сестра, дефектолог, психолог, стоматолог, фармацеут…) чији чланови међусобно сарађују у свим областима медицине. То значи да физиотерапеути имају значајну улогу у враћању функција свих система у организму и на тај начин спријечавају, умањују или одлажу онеспособљеност тј. да је пацијент што мање зависан од туђе помоћи других особа и/или техничких помагала.

Области медицине у којима су физиотерапеути равноправни чланови мултидисциплинарних тимова су: ортопедија, реуматологија, физијатрија, кардиологија, неурологија, педијатрија, геријатрија, пулмологија, хирургија и траумотологија, онкологија, физикална медицина, гинекологија и акушерство и спортска медицина. У свијету физиотерапеути су равноправни чланови тима у палијативној медицини и у тиму за бригу и квалитет менталног здравља.

Физиотерапеути раде на свим нивоима здравствене заштите: примарном, секундарном и терцијарном нивоу. Такође раде и у патронажи за пацијенте који су теже покретни или  непокретни.

– Сматрамо да је неопходно запослити у патронажи што већи број физиотерапеута како би физиотерапију учинили доступном за све грађане који имају потребу за нашим услугама а не могу самостално доћи до Домова здравља и ПЗУ. Било би веома важно да се у будућности повежу јавни и приватни сектор у циљу смањења листе чекања на процедуре које су пацијентима неопходне у лијечењу и рехабилитацији. Тиме ћемо имати задовољног пацијента и већи број запослених физиотерапеута. На тај начин максимално користећи знања, вјештине и искуства физиотерапеута  свим грађанима који имају потребу за нашим услугама у локалним заједницама се омогућује физиотерапија. То је брига за здравље популације и грађана а физиотерапеути том здрављу увелико доприносе, наводе из Коморе физиотерапеута.

Физиотерапеути раде и на терцијарном нивоу у разним клиникама, клиничким центрима, клиничко – болничким центрима и институтима. У Институту “ Др Симо Милошевић“ се обавља рехабилитација пацијената са постковид синдромом враћајући им функције свих система и кондицију.

Физиотерапеути су ангажовани и у Дневним центрима за дјецу са сметњама у развоју, установама за дјецу и омладину са умјереним, тежим и тешким сметњама у интелектуалном развоју, у установи за континуирану едукацију и рехабилитацију дјеце, омладине и одраслих са комбинованим сметњама у предшколском одјељењу, основној и средње стручној школи и радно оспособљавање.

-Сматрамо да је наша струка итекако препозната у здравственом систему Црне Горе као и у друштву јер ми као носиоци здравствене дјелатности своја знања и вјештине показујемо у директном раду и контакту са пацијентима и лицима која користе наше услуге што укључује свакодневну ангажованост. Из свега наведеног се може закључити колика је улога физиотерапеута у здравственом систему Црне Горе и колики је њихов значај као носиоца здравствене дјелатности у здравственим установама па сходно томе њихови коефицијенти морају да буду усклађени па и већи од немедицинског кадра у здравственим установама Црне Горе, казали су из Коморе физиотерапеута.