Измјене и допуне Просторно урбанистичког плана Општине Херцег Нови и Извјештај о стратешкој процјени утицаја на животну средину стављени су на увид у Секретаријату за просторно планирање и изградњу, гдје се грађани могу упознати са садржајем и цртежима овог стратешког документа за наш град.
Јавна расправа, која је почела 24. маја у организацији Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма, трајаће до 16. јуна, док је јавна презентација Нацрта Измјена и допуна Просторно-урбанистичког плана општине Херцег Нови планирана 8. јуна од 11:00 до 13:00, у великој сали Скупштине Општине Херцег Нови.
Влада је 11. маја на сједници утврдила Нацрт Измјена и допуна ПУП-а док је Министарство за просторно планирање и изградњу организовало јавну расправу. Овај плански документ доступан на сајту Министарства.
Секретар за просторно планирање и изградњу Општине Херцег Нови Владислав Велаш, за РТХН прокоментарисао је значај за град и грађане овог документа на који се чека годинама.
– Херцег Нови има велики проблем непостојања планске документације, с обзиром да 50 одсто града има важећу планску документацију, док осталих 50 одсто, уопште, нема могућност градње. То је велики проблем како за градњу, тако и легализацију. Мислим да је један од узрока нелегалне градње – управо то. Чекају годинама, деценијама и одлучују се на нелегалну градњу, што није добро, оцијенио је Велаш.
Иако је Просторно урбанистички план Општине ХН донесен 2018. године, законом из 2017. године многе надлежности у планирању простора и урбанизма су пренесене на државу.
– У протеклом периоду Општина је покушавала да покрене израду тих планова, али, на жалост, није било слуха од надлежних у републици, јер је према важећем закону, планирање простора у надлежности Министарства. И коначно, прије годину и више донесена је Одлука о изради Измјена и допуна Просторно урбанистичког плана Херцег Нови, које је иницирала Општина. Као обрађивач је изабран архитекта Ранко Ковачевић из Херцег Новог, који је са својим тимом одрадио велики посао у поступку израде Измјена ПУП-а, а ријеч је о великом и комплексном задатку, образложио је Велаш.
Стручни тим за ревизију стратешког документа урадио је доста посла према задацима, које је поставила Општина Херцег Нови:
– Одговорено је на све захтјеве. Саму иницијативу покренула је Општина како би се на 50 одсто територије, гдје немамо план, на неки начин, омогући градња. Тај недостатак планске документације односи се, углавном, на дијелове града, Мељина, Немиле, Баошића, Бијеле и већег дијела ривијере. Коначно, мислим да је ће овим планом бити постигнута уравнотеженост и да ће бити примјенљив на цијелој територији Општине Херцег Нови, што је и био један од постављених циљева када се кренуло у поступак доношења Измјена просторног плана, навео је Велаш.
У протеклом периоду било је и близу хиљаду захтјева а јавна расправа је могућност да грађани први пут имају увид у планска рјешења, који нуди овај Нацрт, имајући у виду да су усклађени са плановима вишег реда ПУП Црне Горе и Просторним планом посебне намјене за обално подручје:
– Секретаријат и Агенција за изградњу и развој граду у овом тренутку су сервиси. Стојимо на услузи и располагању да би коначно добили бољи и квалитетнији план. Када ускоро буде усвојен, план ће доћи у Секретаријат као коначни производ, који треба да користимо и примјењујемо. Зато је ово прави тренутак да се укључимо и да коментарима, примједбама, сугестијама, обликујемо плански документ да свима буде јасан и примјенљив, објаснио је Велаш.
Заинтересовани могу предлоге, сугестије и коментаре на Нацрт Измјена и допуна ПУП-а Општине Херцег Нови достављати путем мејла: javna.rasprava@mepg.gov.me или директно на архиву Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма, IV Пролетерске бригаде број 19, Подгорица, радним данима у термину од 08.00 до 13.00 сати, закључно са 16. јуном.
Измјенама и допунама ПУП-а, који ће усвојити Влада Црне Горе, у најбољем случају до јула или у септембру, што зависи од више фактора, биће отворено и једно битно питање, а то је више могућности за процес легализације. Велики ће број објеката добити могућност да се легализују.
Подсјећамо, да је око 5 000 поднесених захтјева грађана, који годинама чекају на легализацију бесправно изграђених објеката на територији Општине Херцег Нови.
