Представа „Сретна кућица“, Градског казалишта лутака Ријека одиграна синоћ у Амфитеатру Дворане Парк инспирисана стварном причом о оснивању библиотеке у селу Горњи Kути у Хрватској донијела је бројној публици, једнако најмлађој и одраслој, много радости, али донијела је и лијепу, поучну поруку.
Прича једноставно а снажно сугерише заједнички живот животињског и биљног свијета, говори о неопходној сарадњи људи, о хуманости, о добрим и корисним идејама које постају стварност захваљујући раду и истрајности. Настала на основу истоимене сликовнице ауторки Kармен Делач Петковић и Дијане Арбанас у увјерљивом казивању Златка Вицића она без сумње открива свијет књига као трајно богатство, увесељава али и оплемењује.
– Игра се по двије представе у истом дану, били смо претходно на турнеји са овом представом по Славонији. Одиграли смо већ једну представу у Луштица беј, а ово је прва представа у Херцег Новом, каже Вицић.
Објашњава да ке Сретна кућица прича, која је била заборављена:
– То је истинита прича, сам предложак је сликовница, ауторица је из Ријека а двије су из Загреба. Прича је била заборављена десетак година на Загребачком велесајму. Прича иде прије 100 годна у мало мјесто у Горском Котару, Горњи Кути. Један човјек који је отишао у Америку трбухом за крухом, и одлучио је да новац и књиге које је налазио на хрватском шаље мајци у Горње Куте. За вријеме Другог свјетског рата, дошли су Италијани и све што није било италијанско они су палили. Мјештани су из мајчине куће сакрили те књиге, по цијелом селу. Поново су се послије рата нашле те књиге код мајке и када је она умрла, цијело село се организовало и те књиге поспремило по разним кућама. Онда се омладина сјетила да направи књижару. Неко се сјетио да на Загребачком велесајму постоји монтажна кућица, затражили су и добили је. Та кућица и данас постоји, сада тамо има мало дјеце, тако да је кућица постала планинарски дом, а уједно и најмања књижара и читаоница у Хрватској.
У Херцег Новом је обиљежено 100-то извођење представе. У представи пише Горњи Кути б.б. Ако вас пут тамо нанесе донесите неку књигу и они ће бити задовољни, позвао је Вицић.
Поручио је да има мјесто за књигу и дружење свугдје гдје влада слога и да свако може да нађе мјесто у том селу и у кућици.
Представа Сретна кућица дио је пројекта Ријека 2020 – Европска престоница културе, подсјетила је стручна сарадница у Градском казалишту лутака Ведрана Бален Спинчић. И мада је ријечка година културе протекла у знаку пандемије короне, и мада је било тешко реализовати све планирано у таквим условима, пројекат је донио и много користи. Урадили су пет представа објашњава Бален Спинчић:
– Сретна кућица је пуно тога, на првом мјесту је представа и сликовница настала у најмањој књижари и читаоници. Сретна кућица је и наше казалиште које је дошло у Херцег Нови. Сретна кућица би требало бити и цијела наша земља, све земље и сви људи би требало бити сретни у својој кућици. Симболика је вишеструка, сматра Бален Спинчић.
Ријечко казалиште лутака функционише више од 60 година.
– Наш град носио је титулу Европска пријестоница културе и тада смо имали премијеру. Градско смо казалиште и израда лутака је наших колегиница дјело. Пуно радимо, добили смо пуно награда. База су нам луткарске представе, углавном, за дјецу у вртићима и нижим школама и они су наша основна публика. Радили смо копродукцију са колегама из Марибора и са колегама из Љубљане и Француске. Продукцијска смо кућа и знали смо да треба направити нешто што ће остати. Сада смо у Херцег Новом. Сваки град, заправо, има неку титулу ако улаже у културу и људе, навела је она.
Ова мала представа једноставно опремљена, путовала је по региону, а у Херцег Новом одиграна стоти пут па је то био повод за додатне честитке гостима из Ријеке до неког новог сусрета.
